Piše tim CEV magazina

Strategija nacionalne bezbednosti i Strategija odbrane, koje je srpski parlament nedavno usvojio, trebalo bi da makar srednjeročno odrede pravac u kojem će se država bezbednosno kretati, kao i odakle joj prete najveće opasnosti. Međutim, analitičari su polovično zadovoljni ovim strateškim dokumentima. Iako je definisano da Srbiji najveću opasnost predstavljaju regionalni sukobi, terorizam, organizovani kriminal i socijalne tenzije, mesto u globalnom sistemu bezbednosti nije određeno. Pojednostavljeno rečeno, Srbija, odnosno njeno Ministarstvo odbrane i Vojska, ne znaju konkretno kuda hoće, a kuda ne žele da idu. To je, na izvestan način, potvrdio i sam ministar odbrane Dragan Šutanovac, rekavši da će dva strategijska dokumenta učiniti nezadovoljnima i one koji su za atlantske integracije, kao i one koji su tvrdo protiv.

Piše Sandra Pekić

Najviši i najznačajniji strateški dokumenti u oblasti nacionalne bezbednosti i odbrane, po prvi put u istoriji, trebalo bi da se nađu pred poslanicima Skupštinom Srbije. Usvajanjem Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane, parlamentarci će definisati od kojih pretnji i rizika će biti branjeni nacionalni interesi Srbije, kao i koje su bezbednosne pretnje, odbrambeni interesi i stavovi prema misijama Vojske Srbije, strukturi, funkcionisanju i razvoju sistema odbrane.

Piše tim CEV magazina

Pripadnici Žandarmerije i Specijalne antiterorističke jedinice uskoro bi mogli da učestvuju u mirovnim policijskim misijama Evropske unije širom sveta. Policija Srbije je, prema najavama zamenika premijera i ministra policije Ivice Dačića, zainteresovana da učestvuje u misijama EU, budući da već učestvuje u misijama policijskog karaktera na Haitiju i u Liberiji.

Piše Nenad Radičević

Podizanje zastava Hrvatske i Albanije ispred sedišta NATO-a u Briselu nateralo je mnoge eksperte i novinare da se zapitaju šta Srbija dobija a šta gubi time što ne teži članstvu u NATO-u, a uskoro će u potpunosti biti okružena ovim vojno-političkim savezom. Nedavno je ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac iskreno prokomentarisao da Srbija od svih zemalja u jugoistočnoj Evropi ima najlošije odnose sa Severnoatlantskom alijansom. Međutim, uprkos oceni ministra da se žrtve bombardovanja ne mogu zaboraviti, ali da je s NATO-om potrebno sarađivati zarad obostranog interesa, politička elita u Srbiji se i dalje plaši da u društvu pokrene argumentovanu debatu o tome koje su mane i dobrobiti evroatlantskih integracija.

Piše tim CEV magazina

U susret 60. godišnjici, NATO-u sve više nedostaje solidarnost i jedinstvena vizija o budućim strateškim prioritetima, kao što su odnosi sa Rusijom i proširenje Alijanse, smatraju eksperti. Uoči samita NATO-a, koji se 3. i 4. aprila održava u Strazburu i Kelu, Haški centar za strateške studije objavio je studiju „Pronalaženje puta koji vodi daleko od nesloge u NATO-u" s ciljem da utiče na skiciranje novog strateškog koncepta vojnog saveza, budući da sadašnji koncept datira od 1999. godine. Prema ovoj studiji, NATO se suočava sa „strateškom nužnošću" da pomiri svoju tradicionalnu ulogu (ostvarivanje bezbednosti svojih članica) i nove izazove, kao što su ekonomska kriza, trka za resursima na Arktiku, kao i snaženje Rusije i Kine.

Piše tim CEV magazina

Šverc droge i trgovina ljudima preko „balkanske rute" funkcionisali su bez obzira na nacionalnu pripadnost kriminalnih grupa čak i kada su na tom prostoru devedesetih godina besneli međunacionalni ratovi. Zapadni Balkan ni danas ne uspeva da se otrese imidža regiona u kojem je organizovani kriminal uspostavio bolju prekograničnu saradnju od policije i pravosuđa država. Međutim, ministri policija u regionu su na 6. godišnjoj ministarskoj konferenciji o saradnji u oblasti pogranične bezbednosti u jugoistočnoj Evropi, održanoj u Beogradu, istakli da su spremni da zajednički rade na suzbijanju organizovanog i prekograničnog kriminala, što je i jedan od uslova za evropske integracije ovog regiona.

Piše Nenad Radičević

Kontradiktorne izjave ministara, medijsko prepucavanje načelnika Generalštaba i ministra odbrane, kao i naprasno menjanje procene brojnosti budućih vojnih snaga, učinili su da se analitičari prilika na Balkanu zapitaju koji su zapravo strateški pravci reforme sektora bezbednosti u Srbiji. Iako je još u novembru 2006. godine pristupila NATO programu Partnerstvo za mir, Srbija i dalje nema misiju u NATO, nema predstavnike u telu za koordinacije, i u suštini ne funkcioniše kao punopravna članica ovog bezbednosnog programa. S druge strane, Češka republika, koja je od nedavno od Italije preuzela zastupanje NATO-a u Srbiji, nudi pomoć u reformi sektora bezbednosti, kao i brojne kontakte u Alijansi radi bolje postizanja dobre međusobne saradnje bez obzira na deklarisanu vojnu neutralnost Srbije.

Piše tim CEV magazina

Vrhovni komandant po drugi put u istoriji nije došao na prijem vojske (samo je Josip Broz Tito jednom izbegao kad je bio bolestan), premijer je takođe bio zauzet, a načelnik Generalštaba je „sugerisao" kolegama po epoletama da ne idu na piće kod onih koji ih ne razumeju. Dok su, na novogodišnjem prijemu vojske, generali primetili da ih je zaobišao predsednik Srbije Boris Tadić, mediji su uočili samo to da se na poziv ministra odbrane nije odazvao načelnik Generalštaba Zdravko Ponoš. Bio je dovoljan još samo jedan intervju prvog generala da bi sistem oružanih snaga Srbije bio postavljen naglavačke.

Piše tim CEV magazina

Parlament Srbije usvojio je Zakon o zaštiti podataka ličnosti, što znači da državi preostaje da usvoji i Zakon o klasifikaciji tajnih podataka, kako bi i Srbija mogla da stane u red država koje su uredile oblast upravljanja informacijama.

Pravilinik Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL), kojim se propisuju novi tehnički uslovi za sve internet operatere u Srbiji, naišao je na snažan otpor, laičke i stručne javnosti zbog, kako se ističe, omogućavanja državi da gotovo bez ograničenja nadgleda elektronsku komunikaciju građana. Oduvek omraženom prisluškivanju sada je pridodato i čitanje eletronske pošte.

Srbija se na gotovo munjevito brz način, bar privremeno, opredelila na vojnu neutralnost, što zapravo znači da ne želi da uđe u NATO. Posledica takve odluke će doslovce koštati građane, s obzirom da je najskuplja vojska ona koja nema saveznike.