Piše Sandra Pekić

Svaka deseta osoba u svetu starija je od 60 godina, a demografi procenjuju da će do polovine ovog veka to biti svaki treći stanovnik. U Srbiji već živi više od 1,2 miliona ljudi starijih od 65 godina, ali uprkos tome što predstavljaju šestinu ukupne populacije, najstariji sugrađani se često u društvu osećaju kao zapostavljena manjina. U Srbiji, žene danas u proseku žive oko 75, a muškarci 70 godina, dok je životni vek u državama EU za pet do deset godina duži.

Piše Sandra Pekić

Povratak i reintegracija velikog broja državljana, njih oko 100.000, kojima je odbijen zahtev za azil u zemljama zapadne Evrope ili im je ukinuta privremena zaštita zbog prestanka ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, predstavlja veliki izazov za Srbiju u narednim godinama. Sporazumom o readmisiji sa EU koji je stupio na snagu 1. januara 2008. godine Srbija se obavezala da primi, ne samo svoje građane koji su u zemlje EU ušli bez valjanih dokumenta i dozvola, već i državljane trećih zemalja koji su iz Srbije nelegalno došli na teritoriju Unije. Iako se u ovom procesu već vraćaju ljudi iz EU u Srbiju, lokalne vlasti i dalje nemaju efikasan plan kako da povratnike integrišu u lokalnu sredinu.

Piše Gordana Bašović

Za Mariju I. (45) medicinsku sestru, zaposlenu u jednoj beogradskoj zdravstvenoj ustanovi, pre pet godina život je dobio potpuno drugačiji smisao. Kada je slučajno saznala da je zaražena HIV-om sve se iz korena promenilo. A da sve bude komplikovanije, kako kaže, kada se bez ikakve nade vraćala kući s mislima kako joj se to dogodilo i kako da to saopšti tadašnjem suprugu tek tada se nadvio crni oblak nad njom. Naime, suprug, sa kojim je dotad bila tri godine u braku, nimalo nije bio iznenađen. Upravo je on bio taj koji joj je u nasleđe ostavio ovu opaku bolest.

Piše Nenad Radičević

Stav Srpske pravoslavne crkve prema Evropskoj uniji i budućnosti zemlje imaće značajno mesto u brzini evropskih integracije Srbije, uprkos mišljenju tvrdih sekularista i ateista. Čak i u izuzetno sekularnim evropskim zemljama nacionalne crkve su imale određeni doprinos u integracijama u EU, tako da to neminovno očekuje i SPC.

Sa propisima koji datiraju od sredine prošlog veka, čak i iz doba Federativne Narodne Republike Jugoslavije, srpska privreda i državna administracija više ne mogu značajnije ni da koraknu, a kamoli da se utrkuje sa razvijenim evropskim državama.

Budući da Srbija sa prosečnom starošću stanovništva od 42 godina spada u države sa najstarijom populacijom, borba za natalitet je česta tema domaćih političara. Alarmantna upozorenja o negativnom priraštaju političari često potkrepljuju podacima o velikom broju izvršenih abortusa, dajući za pravo malobrojnim zagovornicima zabrane abortusa iako primeri u Evropi dokazuju da zabrana prekida trudnoće ne utiče značajno na natalitet.

Problema neregistrovanih, švercovanih lekova, koji je uglavnom muka zemalja u razvoju, nisu lišene ni najrazvijenije zemlje sveta, ali prvensteno zbog neregulisane trgovine lekovima preko Interneta za koji nije potreban lekarski recept. Međutim, praktično je nemoguće da na tržištu u nekoj zemlji EU godinama, u svakoj drugoj apoteci, bude neregistrovan lek, kao što je slučaj u Srbiji. Osim toga, nemoguće je da lekari taj lek uredno i redovno propisuju pacijentima svesni činjenice da lek nije registrovan u Аgenciji za lekove i medicinska sredstva, a to znači da je jedini način njegovog dospevanja na tržište - šverc.

Nova srpska zdravstvena knjižica je napravljena i zamišljena po evropskom modelu. Međutim, zdravstveni osiguranik iz Prokuplja zasad ima manje mogućnosti za lečenje širom Srbije nego što prosečni Rumun ili Poljak ima na teritoriji svih 27 članica Evropske unije, ali i u Lihenštajnu, Islandu, Švajcarskoj i Norveškoj.