Piše Sandra Pekić

Penzioneri u Srbiji, koji imaju primanja manja od 30.000 dinara, dobili su najavljivanu jednokratnu pomoć Vlade Srbije od 5.000 dinara. Novac će potrošiti, sudeći po komentarima koji su se mogli čuti u redovima pred poštanskim šalterima, da podmire tekuće račune, vrate dugove, pomognu deci i unucima koji ne rade ili jednostavno na „jačanje" jelovnika.

U Srbiji je skoro punu deceniju na delu de facto dvovalutni sistem, pa se tako u šali kaže da se za dinare kupuju novine ili cipele, ali da već kod kupovine televizora ljudi računaju koliko je to u evrima. O kupovini automobile ili stana da ne govorimo. Nema ozbiljnijeg kredita koji će banka odobriti u dinarima, a I oni koji su u dinarima imaju rigoroznu deviznu kaluzulu. Dakle ni banke, ni domaće ni strane, ne veruju u dinar.

Ekonomska kriza i sve teže pozajmljivanje jeftinog novca u inostranstvu iznova je na dnevni red Srbije vratilo pitanje osnivanja državne razvojne banke. Osnovna zamisao svakog osnivanja takve finansijske institucije je da država pozajmljuje novac privredi po uslovima koji bi bili značajno jeftiniji nego kad bi se zajmilo od međunarodnih razvojnih banaka, poput Međunarodnog monetarnog fonda ili Evropske investicione banke.

Nije moguće iz krize izaći sa istim privrednim modelom sa kakvim se u nju ušlo. To su razumeli  i istakli svi ozbiljni ekonomisti od Vašingtona, preko Brisela do Pekinga i Tokija. Za Srbiju će otrežnjenje biti posebno bolno, ali ne i najbolnije na svetu. Kao zaokret u vođenju ekonomije, mogao bi se uzeti samit privrednika i ministara, bankara i guvernera na Kopaoniku, u organizaciji Saveza ekonomista Srbije. Praksa stvaranja privrednog rasta zasnovanog na povećavanju javne potrošnje, uglavnom kroz privatizacione prihode ili zaduživanje u inostranstvu za Srbiju postaje prošlost i to iz dva osnovna razloga.

Njegovo veličanstvo potrošač uskoro bi moglo da pobedi i najmoćnije privrednike sveta i to tako što će se famozne trgovačke marže napokon ograničiti tako da i „vuk bude sit i ovce na broju". U svetu, posebno Evropi, pokreti konzumenata različitih roba ili usluga udružuju se kako bi malog čoveka izdigli makar na nivo ravnopravnog ekonomskog partnera divovima od trgovinskih lanaca i kompanija koje pružaju transportne, ili, na primer, telekomunikacione usluge. Praktično su na dva koraka do uspeha koji će svakako biti istorijski.

Penzioni sistem Srbije izrazito je nestabilan, posve neodrživ i predstavlja možda najteži problem javne potrošnje u zemlji. To su primetili i na to upozorili i predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, dok čelnici srpske vlade to takođe znaju, ali nemaju političke hrabrosti da se sa time suoče.

Piše tim CEV magazina

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić rekao je nedavno da je ekonomija Srbije „dotakla dno u februaru", pri čemu se „lagano kreće ka izlazu iz teške ekonomske situacije". Iako je on dodao da to potvrđuju podaci o izvozu i industrijskoj proizvodnji, koji su poboljšani u martu, mnogi analitičari ocenili su njegovu izjavu kao previše optimističnu. „To ne znači da je kriza gotova, ali znači da ćemo u narednim periodima imati sve bolje i bolje vesti", rekao je ministar Dinkić uprkos tome što su nekoliko dana kasnije zvanični podaci o bruto domaćem proizvodu (BDP) u okviru Evropske unije pokazali da je Evropa potonula još dublje u recesiju u prvom kvartalu ove godine.

Piše Dragana Perić

Srbija je zvanično jedina zemlja u regionu koja zaključuje i drugi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom da bi prevažišla „rupu" u budžetu od 100 milijardi dinara (1,075 milijardi evra). Na taj problem, MMF je, međutim, upozoravao Srbiju godinama unazad ističući javnu potrošnju kao najveći problem ekonomske neodrživosti budžeta i razlog zaduživanja u inostranstvu.

Piše Sandra Pekić

Milorad N. (60) ovih dana razmišlja da se vrati u svoje rodno mesto u Šumadiji, gde će dobro živeti sa deviznom penzijom zarađenom posle nekoliko decenija rada u Austriji na poslovima održavanja. Međutim, za razliku od njega, veliki broj ljudi na privremenom radu u Evropske unije i drugih razvijenih zemlja sveta, usled svetske ekonomske krize i recesije, izgubiće posao tako da će se jedan deo njih zbog toga vratiti u svoje matične države. Prema pisanju londonskog „Dejli telegrafa", stotine hiljada poljskih radnika uveliko napušta Veliku Britaniju i Irsku, iako ni u njihovoj domovini nije bolja situacija - tokom ove godine bi u Poljskoj, zbog recesije, 400.000 ljudi moglo da izgubi posao.

Piše tim CEV magazina

Dogovor lidera G20 na samitu u Londonu i obećana nova dodatna sredstva za Međunarodni monetarni fond (MMF) neće rešiti globalnu ekonomsku krizu ali, kako procenjuju analitičari, pre svega označavaju prvi odlučan korak na putu ka oporavku svetske ekonomije. Iako su ostali mnogi nerešeni problemi, poput pitanja reforme bankarskog sistema, protekli samit G20 je u određenom smislu dao okvire za novi svetski ekonomski poredak u kojem će manju ulogu imati Sjedinjene Američke Države, a veću međunarodne finansijske institucije.

Piše Dragana Perić

„Zašto Vlada ne prizna da je država bankrotirala, pa da, onda, vidimo šta ćemo", poručili su iz sindikata zaposlenih dok su predstavnici vlasti nove mere u poreskoj politici pravdali dogovorom sa sindikatima. Istina je da niko ko nije narodni poslanik ili ministar, u Srbiji, ne bi želeo da prihvati uslove iz poslednjeg dogovora Vlade Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom. Iz tog dogovora proizilazi da će zaposleni, od 1. maja, dobiti dodatni porez na zarade od šest odsto ne bi li se sanirala rupa u budžetu od 100 milijardi dinara.

Piše tim CEV magazina

U potrazi za stranim investitorom koji će u jeku svetske finansijske krize uložiti u ekonomiju Srbije, domaći zvaničnici zasad mogu da računaju sigurno samo na fondove Evropske unije. Zbog komplikovane procedure sredstava iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć Evropske unije (IPA), tek ove godine stići će prvi evri iz sume od oko milijardu evra namenjenih projektima u Srbiji u periodu 2007-2013. godine. Budući da ukupna vrednost ovog fonda do 2013. godine iznosi 11,5 milijardi evra što je oko 0,6 odsto budžeta Evropske unije, male su šanse da će evropska dvadesetsedmorka odlučiti da pokrenu komplikovanu proceduru izmene budžeta zarad uštede baš na ovom fondu.

Piše Dragana Perić

Nakon što je novoimenovani američki predsednik Barak Obama otvoreno poručio tamošnjoj javnosti, čiji su zahtevi za državnom intervencijom do pre ove krize bili ravni nuli, „kupujte američko" i najveće ekonomije Starog kontinenta prete da postanu protekcionističke. Iako su ministri finansija sedam najrazvijenijih zemalja sveta (G7) posle sastanka u Rimu izrazili bojazan od rasta protekcionizma u svetu i zaključili da borba vlada za očuvanje radnih mesta i industrijskih potencijala neće dovesti do akcija koje bi gušile konkurenciju i slobodnu trgovinu, ostvarenje ovog cilja biće za njih izazov. Svi prethodni koraci ubacivanja državnog novca u privatne finansijske institucije, čak i zahtevi prema njima da kreditiraju mala i srednja preduzeća ili formiraju javno-privatno vlasništvo, deluju kao pravi principi neoliberalizma spram onog što su poslednjih dana učinili čelnici Francuske, Španije, Italije...

Piše Dragana Perić

Posle prošlonedeljnog i verovatno ne i poslednjeg odobravanja paketa državne pomoći za još tri banke na ivici propasti, britanski premijer Gordon Braun „zamolio" je ove dokapitalizovane finansijske institucije samo za jednu promenu u njihovoj poslovnoj politici. Da im u nastupajućoj teškoj godini prioritet u kreditiranju budu mala i srednja preduzeća. Zašto? Ne zato što je gigantima manje potrebna pomoć nego patuljcima već zato što mala i srednja preduzeća imaju veću fleksibilnost, mogućnost i da preorijentišu svoju delatnost ako je potrebno, kao i veću šansu da pronađu malo novca koliko im je potrebno da „zlu ne trebalo" opet budu profitabilna. U Srbiji, pak, mali privrednici od vlasti, sem dobrih reči i planova, još nisu uspeli da izdejstvuju ni brisanje administrativnih prepreka.

Piše Nenad Radičević

Jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom, sudeći prema izjavama pojedinih političara i stručnjaka, „uništiće srpskog seljaka", „oštetiće budžet za više od četvrt milijarde evra", „upropastiće domaće proizvođače suočene sa evropskom konkurencijom" i sveukupno „urušiće domaću privredu". Brojne dezinformacije ispunile su domaće medije iako Prelazni sporazum predviđa da Srbija postepeno smanjuje carinske stope na uvoz proizvoda iz EU. Slučaj da država, potencijalni kandidat za članstvo, jednostrano primenjuje ugovor sa EU je jedinstven u njenoj višedecenijskoj istoriji, ali to ne bi trebalo da čudi budući da je i „zamrzavanje" primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i Prelaznog trgovinskog sporazuma, kako tvrde stručanjaci, kršenje evropskog prava jedinstveno u praksi evropske porodice naroda.

Piše Dragana Perić

Najvažniji uslovi da bi Srbija dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji su, ako izuzmemo hapšenje Ratka Mladića, usvajanje tri zakona od suštinskog značaja za sprečavanje korupcije i funkcionisanje tržišne ekonomije. To su zakon o zaštiti konkurencije, zakon o državnoj pomoći i zakon o carini. Evropska komisija je još u izveštaju iz aprila 2002. godine preporučila Vladi Republike Srbije da otpočne što pre rad na usvajanju ova tri zakona, koji će biti usklađeni sa standardima Evropske unije, kao i da počne usaglašavanje ostalih zakona sa evropskim principima državne pomoći. Šest i po godina kasnije, u Srbiji je i dalje ne zna po kom kriterijumu javna preduzeća dobijaju pomoć iz državne kase, dok je efikasna borba protiv zlopotrebe monopola onemogućena.

Piše tim CEV magazina

Svetska recesija i duboka ekonomska kriza poprimila je tolike razmere da više nije dovoljno samo je pratiti sa strane i delovati ad hoc. To je prvi shvatio francuski predsednik Nikola Sarkozi koji je oformio Ministarstvo za ekonomski oporavak i izlazak iz recesije. Već sam naziv ministarstva, kao i ministar Patrik Devedijan, lični Sarkozijev prijatelj, izazvali su oštru reakciju opozicije. Međutim, francuski predsedniik ne haje, uveren da u aktuelnoj krizi nije moguće imati previše instrumenata za njeno prevazilaženje, a pitanje je da li je i istorijsko ministarstvo biti dovoljno efikasno.

Piše tim CEV magazina

Svetska ekonomska kriza je mnoge zemlje dovela u poziciju da ozbiljno preipitaju svoje monetarne politike, kontrolne mehanizme u svetu finansija i slično. Čak i Velika Britanija razmišlja da se odrekne svog ponosa - funte, da bi se udružena sa ostatkom Evrope odbranila od finansijskih udara. Danska, koja je na refereendumu već jednom odbacila evro kao valutu, sada razmišlja da građane pozove da se ponovo o tom pitanju izjasne, sve namigujući im da kažu „da" evru.

Piše Dragana Perić

Nedavne akcije povodom Svetskog dana bez kupovine nisu uspele u Srbiji. Ni pre šest meseci kada su udruženja za zaštitu potrošača, po uzoru na udruženja u drugim evropskim zemljama, pokušala da organizuju bojkot potrošnje i tako spreče najavljena poskupljenja, građani Srbije se nisu odazvali pozivu, a cene osnovne robe su skočile. Tako su oni propustili šansu, za razliku od građana Evropske unije koji su dvodnevnim pritiskom udruženja potrošača sprečili poskupljenja i primorali proizvođače da povećaju deklaracije na proizvodima, jer kupcima nije bilo dovoljno ugodno da zure u sitno ispisane podatke. U Srbiji, pak, traje borba da se na proizvode nalepe deklaracije sa tačnim podacima, pa makar i mikroskopske veličine.

Piše tim CEV magazina

„Britiš Telekom" ukinuće u tekućoj poslovnoj godini oko 10.000 radnih mesta, kao deo plana za smanjenje troškova. BT, direktno i indirektno, zapošljava oko 160.000 ljudi, a kompanija je saopštila da je već ukinula 4.000 radnih mesta i da se nada da će uspeti da se zaustavi na cifri od 10.000 ukinutih radnih mesta zahvaljujući prirodnoj rotaciji radne snage, objavila je agencija Rojters. Talas ukidanja radnih mesta zapljusnuo je i Nemačku, SAD i Japan, što su pojedini poslodavci u Srbiji iskoristili kao odličan izgovor za otpuštanje radnika, mada je pouzdano utvrđeno da za to zasad nema opravdanog ekonomskog razloga.

Piše tim CEV magazina

Evropska komisija je jula 2006. odlučila da kazni američki Majkrosoft sa 280,5 miliona evra zbog, kako je navedeno, „ilegalnog ponašanja na tržištu i gušenja konkurencije". Nadležna komesarka Neli Kres je tada saopštila da će Majkrosoft biti kažnjavan sa po tri miliona evra svakog narednog dana, počev od 31.jula, ukoliko se kompanija Bila Gejtsa ne prilagodi pravilima poslovanja u Evropskoj uniji.

Piše Jelena Virovkić Ivanović

Nacionalni avioprevoznik Jat ervejz nije privatizovan jer jednostavno, niko nije želeo da ga kupi 51 odsto akcija ni za 51 milion evra. Na tender se niko nije javio. Istina, postoje i objektivni razolozi za to. U prvom redu, svetska cena nafte je pokosila avijaciju, pa se na desetine kompanija ugasilo, one velike su preživele spajanjem sa onima još većim. Izuzetak je Alitalija koja je na rubu propasti.

EVROPSKA POSLA 

Piše Miša Brkić

Glasali ste, plaćajte.

Tako bi nekako mogla da glasi poruka građanima koji su na poslednjim parlamentarnim izborima u Srbiji glasali za stranke koje čine Vladu i parlamentarnu većinu, a sada „kukaju" kako je država skupa, nezasita i rasipnička. Početak teksta nikako nije zlurada poruka biračima čiji je strah od Vlade lake ruke pojačan naročito posle rebalansa budžeta za ovu godinu i najave državnih troškova za dogodine.

Balon svetskih finansija je pukao, a kriza na svetskim berzama i finansijskim tržištima će potrajati. Posledice su sve vidljivije, naročito ako se uzme u obzir enorman skok cene zlata i gasa, opšteg pada produktivnosti u svetu, porast nezaposlenosti, a sada i kriza na berzama. Kao o grudvi koja se nezaustavljivo kotrlja, ministri finansija EU sada moraju da brinu i o panici koja se širi.

Američke vlasti su objavile plan za spašavanje američkog finansijskog tržišta i berze. Predstavnički dom Kongresa je plan odbio, pa prihvatio pod pritiskom Senata. Liberalni ekonomisti nazvali su ga socijalizmom, odnosno nedopustivim mešanjem države, čak i u slučaju tako moćnog Vol Strita. Zabrinutost nije prestala, jer predlog američkih federalnih vlasti, prema mišljenju liberalnih ekonomista, iz korena menja prirodu američkog kapitalizma. Kriza se prevalila i preko Atlantika, potresajući berze u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Belgiji, pa sve do Šangaja i Tokija. Ako je kriza gobalna, a jeste, onda se ona na neki način mora odraziti i na Srbiju. U kojoj meri? Kakav je odgovor države na to?

EVROPSKA POSLA

Piše Miša Brkić

Koridor 10 nije izgrađen do sada ne zato što Srbija nije imala para, nego što nije imala menadžera koji bi organizovao posao na tako važnom infrastrukturnom projektu.

Ovim priznanjem ministar ekonomije Mlađan Dinkić želeo je da skrene pažnju, na konferenciji Centra za liberalno-demokratske studije posvećenoj dosadašnjim rezultatima tranzicije, na problem obrazovanja i kadrova kao ključnim odrednicama predstojećeg drugog koraka ekonomskih reformi.