Piše tim CEV magazina

Energetski samit u Sofiji, na kojem je trebalo da budu potpisani ugovori o gradnji gasovoda Južni tok, propao je i pre nego što su se lideri 28 država sastali u bugarskoj prestonici, budući da je ruski premijer Vladimir Putin odbio da dođe zbog sukoba sa Bugarskom. Nekoliko dana kasnije, posle razgovora u Moskvi sa bugarskim premijerom Sergejem Staniševim, ruski premijer Vladimir Putin izjavio je da su Rusija i Bugarska razrešili svoje nesporazume o izgradnji gasovoda Južni tok ka Evropi, otvarajući put ka ugovoru koji će biti potpisan u naredne dve sedmice. Međutim, ne samo što dva premijera nisu navela kako su razrešili prvobitne razmerice, nego ni Rusija nije saopštila kako će obezbediti gas za ovaj gasovod ukoliko Turkmenistan odustane od izvoza svog gasa Rusima.

Piše tim CEV magazina

Zemlje Evropske unije će za dve i po godine u potpunosti iz primene izbaciti stare klasične sijalice, takozvane „kruške" sa užarenim vlaknom, i preći na štedljive sijalice. Nasuprot tome, u Srbiji je korišćenje štedljivih sijalica pravi izuzetak, iako je tim istraživača s Tehničkog fakulteta u Čačku nedavno izračunao da bi Srbija godišnje uštedela 18,14 miliona evra, ukoliko bi svaka kuća samo jednu klasičnu sijalicu zamenila štedljivom, fluorescentnom sijalicom koja daje svetlost istog intenziteta.

Piše Nenad Radičević

Srbija i druge zemlje jugoistočne Evrope jedva su izbegle da ostanu u totalnom mraku za vreme gasne krize, objavio je nedavno evropski internet portal Euraktiv, pri čemu ovu vest nije demantovao niko od lokalnih političara. Prema oceni eksperta Evropske komisije, koji je insistirao na anonimnosti, „elektroenergetski sistemi u svim zemljama regiona bili su na ivici pucanja i činjenica da su uspeli da se izbore sa krizom i ostanu stabilni bila je veoma prijatno iznenađenje". Uprkos ćutanju domaćih zvaničnika, nezavisni ekspert za energetiku Zorana Mihajlović Milanović potvrđuje tezu da se potpuna nestašica struje u regionu nije desila samim čudom.

Piše tim CEV magazina

Samo četiri meseca od kada je javnost u Srbiji uveravana da gasni sporazum sa Rusijom podrazumeva i izgradnju podzemnog skladišta gasa „Banatski Dvor", ova tvrdnja je dovedena u pitanje. Generalni direktor „Srbijagasa" Dušan Bajatović najavio je da će delegacija „Gasproma" doći da započne razgovore s predstavnicima Srbije o eventualnom učešću ruskog partnera u završetku gradnje podzemnog skladišta „Banatski Dvor" ukupnog kapaciteta 800 miliona kubika. Termin „eventualno učešće" odjeknuo je u ušima svima koji su sumnjali u uveravanja predstavnika Srbije da će biti potpisani ugovori o izgradnji gasovoda „Južni tok" i skladišta „Banatski Dvor", iako nije potpisan krovni sporazum prilikom prodaje Naftne industrije Srbije.

Piše Danijela Pašić

Svetska ekonomska kriza stavlja najrazvijenije zemlje sveta u dilemu kako što više energije uštedeti uz već primenjene brojne tehnološke inovacije, a Srbija tek otkriva obnovljive izvore energije i pokušava da podstakne mere štednje. Rasipamo kao da se „preliva", sve što ima predznak ekološki i štedljivo nikada ne postaje tema dana domaće štampe, a retki zaluđenici koji su prostore u kojima žive prilagodili uslovima novog kriznog doba - smatraju se čudacima. Zato i ne iznenađuju podaci koje je nedavno izneo zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost Bojan Kovačić - da je u Srbiji stanje alarmantno, jer je učešće domaćinstava u ukupnoj potrošnji energije 56 odsto.

Piše Nenad Radičević

Javnost je proteklih dana po prvi put od nekog zvaničnika vlasti ili javnog preduzeća čula ideju o tome kako bi u politici snabdevanja gasom Srbija trebalo da misli i o priključenju na gasovode koji nisu pod kontrolom Rusije. Direktor „Srbijagasa" Dušan Bajatović je u intervjuu za magazin „Ekonomist" najavio da će Srbija lobirati da deo međunarodnog gasovoda Nabuko prođe kroz Srbiju, dok je predsednik Upravnog odbora „Transnafte" Bratislav Čeperković za „Dnevnik" rekao da se Srbiji otvara mogućnost da dobije još jedan alternativni pravac snabdevanja gasom - gasovod Beli tok. Zasad na ove inicijative nije bilo reakcija sa vrha vlasti, iako je svaka evropske vlada već odavno shvatila da je diverzifikacija pravaca i izvora energije postala ključni element energetske bezbednosti svake države.

Piše Magda Munteanu

Trojica stražara stoje ispred kapije, na popodnevnoj vrelini od 40 stepeni Celzijusa, ignorišući komešanje oko njih. Bodljikava žica zlokobnog izgleda se proteže duž gornjeg dela visoke ograde, koja deluje kao da je namenjena sprečavanju bekstva osuđenika iz zatvora. Posmatrana izdaleka, nuklearna elektrana u Černavodi, u istočnoj Rumuniji, deluje mirno i neupadljivo. Pet okruglih zgrada sa reaktorima poređano je u nizu duž obale Dunava. Ništa ne nagoveštava da visoka ograda razdvaja dva aktivna nuklearna reaktora od projekta vrednog četiri milijarde evra koji će uskoro otpočeti.

Piše Lavdim Hamidi

U fabrici sokova Dona u Podujevu, na severoistočnom Kosovu, dva ogromna generatora neprestano rade. Zaglušeni njihovom bukom, radnici viču i koriste jezik znakova kako bi se sporazumeli. Vlasnik Baškim Osmani kaže da nema izbora i da je prinuđen da koristi ove bučne uređaje. Njihovo instaliranje i održavanje koštali su ga oko 90.000 evra tokom proteklih osam godina, kada je odlučio da prestane s korišćenjem usluga kosovske elektroenergetske kompanije, KEK-a. To je učinio nakon što su mu dojadila isključenja struje. „Ako se oslonite na KEK, to će vam uništiti poslovanje", kaže on. Iste muke kao i Osmani imaju mnogi poslovni ljudi na Kosovu, gde nedostatak odgovarajućeg i održivog izvora energije onemogućava ekonomski razvoj.

Piše Stanimir Vaglenov

„I sada imamo ekoloških problema više nego što nam treba", kaže Ivan Gebrev, hotelijer u Paša Deri, bugarskom mestu pored Varne, na obali Crnog mora. „Ako ovde bude izgrađen gasovod Južni tok, to će nam uništiti posao". Dan ranije, plaža u Paša Deri, pored mesta gde se očekuje da će „izroniti" gasovod Južni tok, zagađena je zbog izlivanja otpadnih voda. Iako to nije imalo nikakve veze sa gasovodom, za Gebreva je to zloslutni predznak. „To se ranije već događalo", kaže on sumornim tonom. „Nikada niko nije kažnjen zbog toga. Očigledno je da je naše poslovanje beznačajno u odnosu na takozvani strateški državni interes".

Piše tim CEV magazina

Odbacivanje nuklearne energije kao jednog od ključnih energetskih izvora 21. veka, za Srbiju je neodrživo na duži rok. U okruženju je sve više nuklearnih centrala - Bugarska se opredelila da u Belenama gradi drugu po redu, Rumunija takođe, a u poodmakloj fazi je i Albanija. Prema rečima ministra rudarstva i energetike Petra Škundrića, nuklearne centrale su budućnost i neminovnost sa kojom će Srbija morati da računa.

Ambiciozni planovi izgradnje gasovoda Nabuko (američko-evropski projekat) i Južni tok (rusko-evropski projekat) mogli bi uskoro da budu stavljeni ad acta na neodređeno vreme. Ako je verovati Centru za strateške i međunarodne studije (CSMS) iz Vašingtona, oba velika energetska projekta su veoma neizvesna, čak i neizvodljiva.