Piše Nenad Radičević

Grupa desnog centra Evropske narodne partije i Evropskih demokrata (EPP-ED) zadržaće svoje mesto najveće poslaničke grupe u Evropskom parlamentu (EP) u narednih pet godina, pokazuju prve projekcije posle zavšenih evropskih izbora. Osim toga, evropske izbore 2009. godine obeležila je najniža izlaznost od kad su pre 30 godina počeli da se održavaju direktni izbori za Evropski parlament, ali i ulazak mnogih malih stranaka koji će učiniti skupštinu od 736 članova rascepkanijom.

Piše tim CEV magazina

Skoro sve je dozvoljeno u borbi da se privuče pažnja glasača širom Evrope, pokazuju predizborne kampanje za izbore za Evropski parlament. Skandali sa troškovima, psovanje i vređanje među konkurentima, prodavanje rokenrol diskova uz kršenje autorskih prava, podrška zatvorenog venecuelanskog teroriste, promovisanje legalizacije lakih droga, isprobavanje granica slobode govora, korišćenje seksa u promotivnim spotovima, prodavanje glasova, sramoćenje najviše lenjih evroposlanika i saveti sveštenika glasačima su samo neki od „šarenolikih" detalja koji su obeležili kampanju za evropske izbore u svih 27 država članica.

Piše Nenad Radičević

Evropski socijalisti vide finansijsku krizu kao proizvod partija desnog centra, koje su vladale većinom zemalja Evropske unije kao i institucijama EU proteklih pet godina. Međutim, sve prognoze pokazuju da je evropska levica poprilično propustila priliku da u toku kampanje za evropske izbore izvuče političku korist od ekonomske krize. Uprkos tome što bi evropska desnica trebalo da bude laka meta, uzimajući u obzir da je ekonomska kriza otkrila posledice neobuzdanog kapitalizma i povećala masovnu nezaposlenost, evropski socijalisti su ostali podeljeni i čak nedovoljno aktivni.

Piše tim CEV magazina

Skupa promotivna kampanja sa sve većim korišćenjem multimedijalnih tehnologija radi podizanja svesti o važnosti Evropskog parlamenta ipak neće uspeti da stimuliše značajan procenat građana EU da učestvuju u evropskim izborima. Dok neki analitičari predviđaju neznatno povećanje izlaznosti u odnosu na prethodne izbore 2004. godine, drugi vide dodatno smanjenje izlaznosti koji bi moglo da umanji legitimitet Evropskog parlamenta.

Piše Nenad Radičević

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo ima veoma dobre šanse da osvoji drugi mandat, iako se suočava sa ogromnim kritikama zbog njegovog postupanja u toku aktuelne ekonomske krize. Prema svemu sudeći, bivši portugalski premijer za reizbor uživa podršku solidne većine moćne evropske grupe lidera desnog centra, kao i nekih lidera levog centra, uprkos činjenici da se kao potencijalni kandidati za ovaj posao pominju i imena holandskog lidera Jan Peter Balkenendea i bivšeg belgijskog premijera Gija Verhofštata. Osim imenovanja predsednika Komisije, zemlje članice EU i njeni lideri moraće da izvrše još jedan veoma važan zadatak - izbor novih komesara.

Piše tim CEV magazina

Smanjenje globalnog zagrevanja, uspostavljanje istih uslova rada za sve građane i zajednički sistem zdravstvene zaštite i obrazovanja trebalo bi da ubuduće budu glavne aktivnosti Evropske unije i njenih zvaničnika, sudeći prema mišljenju takozvanih običnih građana EU okupljenih na Samitu evropskih građana, održanog 10 i 11. maja u Briselu. Samit je bio rezultat Konsultacija evropskih građana u koji je bilo uključeno više od 1.500 nasumično izabranih evropskih građana koji su učestvovali u nacionalnim debatama u 27 zemalja članica kako bi dali doprinos kreiranju buduće evropske politike.

Piše Nenad Radičević

Evropska unija pokrenula je 7. maja u Pragu Istočno partnerstvo sa šest bivših sovjetskih republika uprkos tome što Rusija ovakve postupke donekle smatra kao da EU pokušava da ojača u ruskoj sferi uticaja. EU je sačinila konkretan plan da izgradi bliže političke i ekonomske veze sa Jermenijom, Azerbejdžanom, Belorusijom, Gruzijom, Moldavijom i Ukrajinom, koji uključuje finansijsku podršku od 600 miliona evra do 2013. godine s ciljem da promoviše demokratske promene, ekonomsku integraciju i energetsku bezbednost u ovih šest zemalja. Međutim, čini se da EU ima strateški interes da ima ekonomski, politički i društveno stabilne partnere u ovih šest zemalja zbog njenog cilja da ograniči svoju veliku zavisnost od ruskog gasa, snabdevanjem prirodnim gasom direktno iz kaspijskog regiona.

Piše tim CEV magazina

Češki šef diplomatije Karel Švarcenberg pokušao je da ubedi svoje evropske kolege da podrže ubrzavanje evropskih integracije zapadnog Balkana, ugostivši ih na neformalnom sastanku u zamku u gradu Hluboka na Vltavi koji je nekada pripadao njegovoj porodici aristokratskog porekla. Iako je Švarcenberg, zbog nedovoljno zagrejanog impresivnog zamka, gostima ponudio moravsku šljivovicu i džempere, to nije uticalo da se iole odmrzne negativan stav pojedinih ministara spoljnih poslova EU po pitanju proširenja Unije.

Piše tim CEV magazina

Izjava nemačke kancelarke Angele Merkel da se zalaže za fazu konsolidacije Evropske unije pre primanja novih članica dočekana je u Briselu i Pragu sa umerenim negodovanjem dok se političke elite na zapadnom Balkanu nisu javno obazirale na određivanje izborne platforme vladajuće partije Hrišćansko-demokratske stranke (CDU) u Nemačkoj. Iako se ova ideja mogla čuti i ranije od uticajnih političara Nemačke i još nekih starih članica EU, utvrđivanje ovakve platforme CDU pred izbore za Evropski parlament predstavlja jasan znak da su nerešeno pitanje Lisabonskog ugovora i ekonomska kriza znatno uticali na entuzijazam za dalje proširenje EU.

Piše Nenad Radičević

Nedodirljivost bankarske tajne u pojedinim delovima Evrope preti da bude ozbiljno okrnjena pod uticajem svetske finansijske krize. Na veliki pritisak članica grupe G-20 najrazvijenijih zemalja sveta našli su se poreski rajevi u kojima bogate ljude niko nije pitao za poreklo novca ili da li su na taj prihod platili porez u matičnoj zemlji. Lihtenštajn, Andora, Švajcarska, Austrija, Luksemburg, Monako i Belgija pristale su da ublaže svoje stroge propise o tajnosti bankarskog poslovanja, kako bi olakšale drugim zemljama da gone utajivače poreza i grupe koje se bave pranjem novca nelegalnog porekla.

Piše tim CEV magazina

Uoči proslave 20 godina od pada „gvozdene zavese", Evropa se ponovo suočava sa podelom na istočnu i zapadnu Evropu dovodeći u pitanje solidarnost i jedinstvo kao neke od ključnih vrednosti Evropske unije. Iako su lideri EU na vanrednom samitu saglasili da je neophodno da se drže principa o zajedničkom tržištu, finansijskoj stabilnosti i otvorenosti ekonomije, aktuelna ekonomska kriza otvorila je u okviru Unije pitanja podele na stare i nove članice, istočne i zapadne države, kao i na članice Evrozone i one koje još nisu prešle na zajedničku valutu.

Piše Nenad Radičević

Proširenje na Mediteran, centralnu i istočnu Evropu bio je ekonomski i politički uspeh za Evropsku uniju, navodi se u izveštaju Evropske komisije nedavno objavljenom uoči pet godina od najveće proširenja Unije ikad. Međutim, svetska ekonomska kriza, ne samo što među članicama Unije izaziva suprotne stavove o protekcionizmu i državnoj pomoći nacionalnim ekonomija, već je pitanje daljeg uvećanja EU za neke članice postaje znatno manje važan prioritet.

Piše Nenad Radičević

Dva meseca pošto je dobio drugu šansu ustupcima evropskih lidera pred zahtevima Iraca, Lisabonsku ugovor je naišao na još jedan izazov i to u zemlji čiji su lideri najveći pobornici njegovog usvajanja. Ugovor o reformi Evropske unije, uprkos podršci gornjeg i donjeg doma nemačkog parlamenta - Bundesrata i Bundestaga, proteklih dana našao se pred sudijama Saveznog suda u Karlsrueu, koji će proceniti tužbu više od 50 poslanika i političara različitih nemačkih stranaka o tome da bi Nemačka prihvatanjem Lisabonskog ugovora prekršila sopstveni Ustav. Iako su u prvi mah vlasti u Berlinu, prema pisanju medija, na ovu tužbu reagovali bez prevelike zabrinutosti, dvodnevno sudsko saslušanje u ovom predmetu povećalo je strahovanja da bi Savezni ustavni sud mogao da zatraži dorada Lisabonskog ugovora ili izjašnjavanje građana Nemačke na referendumu.

Piše Nenad Radičević

Evropskepticima u Srbiji ne mali broj puta primer Švajcarske je argument da evropske države mogu da budu bogate a da se ne pridruže Evropskoj uniji. Međutim, Švajcarci su na nedavnom referendumu pokazali da su višestruko u vezi sa Evropskom unijom i njenim funkcionisanjem, kao i da nemaju ništa protiv produbljivanju tih veza. Štaviše, svetska ekonomska kriza je Švajcarce ubedila da, uprkos tradiciji evroskepticizma, njihova zemlja ne može da bude „crna rupa" usred Evrope.

Piše Nenad Radičević

Mala država na krajnjem severozapadu Evrope mogla bi da u roku od dve godine postane članica Evropske unije, ukoliko uskoro aplicira za članstvo u bloku 27 zemalja. Prema rečima Olija Rena, komesara za proširenje EU, Island bi sa Hrvatskom mogao da pristupi Uniji do 2011. godine. Ukoliko se to ostvari, Island će biti država koja je najbrže prošla put od apliciranja do punopravnog članstva u Uniji, čime će preteći Finsku, koja sada drži rekord u ovom procesu - 1992. godine je aplicirala za članstvo a tri godine kasnije primljena u Uniju. Međutim, uprkos pojedinim ocenama u Srbiji da slučaj Islanda dokazuje da postoje i prečice ka EU, takva tvrdnja zapravo ne stoji jer će ovoj arktičkoj zemlji brzu evrointegraciju omogućiti to što je već deo Evropskog prostora slobodne trgovine - EFTA.

Piše Nenad Radičević

Lisabonski sporazum je ipak dobio drugu šansu. Rezultati dvodnevnog samita lidera Evropske unije su istorijski, ne samo prema proceni predsedavajućeg Saveta EU francuskog predsednika Nikole Sarkozija, već i brojnih evropskih analitičara. Iako je, uzimajuću u obzir uticaj na klimu i finasijsku stabilnost cele planete, izuzetno značajan kosenzus o paketu finansijske pomoći od 200 milijardi evra i o borbi protiv klimatskih promena, usaglašavanje stavova o Lisabonskom sporazumu predstavlja najznačajniji dogovor lidera EU. Pre svega, zbog toga što će ovaj paket institucionalnih reformi omogućiti Uniji da bude efikasnija u rešavanju ostalih dugoročnih problema. Prihvatanje irskih uslova za novi referendum o Lisabonskom sporazumu dalo je veliku nadu kako pobornicima reforme evropskih institucija, tako i kandidatima za članstvo u EU, pre svega Hrvatskoj.

Piše Nenad Radičević

Ekonomija, energija i spoljni poslovi biće tri najvažnija prioriteta Češke republike za vreme predstojećeg predsedavanja Evropskom unijom, koje počinje 1. januara 2009. godine. Pod zvaničnim motom „Evropa bez barijera", češki zvaničnici nameravaju da šest meseci predsedavanja Unijom iskoriste za stvaranje zaista slobodnog evropskog tržišta, u kojem se neće praviti razlika među radnicima sa državljanstvom starih i novih članica EU.

Piše tim CEV magazina

Evropska Unija definitivno se opredelila da smanji energetsku zavisnost od Rusije, posebno ako se u obzir uzme da osam članica Unije u potpunosti zavisi od ruskog gasa i nafte. Kako je to formulisao predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo - „EK se opredelila da zaštiti građane od rizika da snabdevači ne mogu da ispune svoje obaveze".

Piše Jelena Virovkić Ivanović

Privrede SAD, Japana i Nemačke su u recesiji, a ekonomska ekspanzija u Kini je osetno usporena, zaključili su međunarodni eksperti. Zona evra je prvi put u tehničkoj recesiji pošto se ekonomija država, koje za zajedničku valutu imaju evro, umanjila drugi uzastopni put u kvartalu juli - septembar, zvanično je saopšteno u Briselu. Uprkos recesiji koja se širi Evropskom unijom, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo smatra da bi Evropa trebalo da bude ponosna što će za rešavanje globalnih ekonomskih odnosa ona postati model sa svojim nadnacionalnim pravilima i principima.

Piše tim CEV magazina

Tranzicija koja već dugo traje za države Zapadnog Balkana, kao i zamor Evropske unije od dva velika zalogaja proširenja, bez sumnje je ojačao evroskeptike širom starog kontinenta. Međutim, u Srbiji je evroskepticizam proizvod nerazumevanja i predrasuda, a ne rezervi prema nečemu što je prihvatljivo. Neko je rekao da živimo u dobu kada je lakše razbiti atom, nego predrasudu.

Piše tim CEV magazina

Medeni mesec Demokratske partije, koja je pored Bele kuće osvojila i oba doma Kongresa - Predstavnički dom i Senat, neće dugo trajati. Pred novoizabranim predsednikom Barakom Obamom i njegovim saradnicima je agenda vrlo teškog nasleđa koje je ostavila administracija Džordža Buša. Od pregovora sa Iranom povodom nuklearnih ambicija te države, preko severnokorejskog nuklearnog programa pa do širenja NATO na istok i globalnog zagrevanja, Obama će zaista morati dobro da se zamisli nad budućnošću uloge SAD u svetu.

Uspeh Srbije da u Generalnoj skupštini UN izdejstvuje zahtev Međunarodnom sudu pravde da oceni legalnost proglašenja nezavisnosti Kosova, ne samo što predstavlja njen svojevrsni diplomatski uspeh, već potkrepljuje mišljenje analitičara da je diplomatska moć SAD i EU u multilateralnim organizacijama znatno oslabila. Osim toga, svetska organizacija sve više pokazuje svoju nemoć u rešavanju svetskih problema tako da se nameće zaključak da je svetu neophodan novi Berlinski kongres, Samit na Jalti ili Teheranska konferencija.

Balkan je decenijama unazad stekao imidž nestabilnosti i večite podeljenosti naroda oko strateških ciljeva za sopstveni napredak. Međutim, dok su sada sve zemlje zapadnog Balkana zainteresovane za što bržu integraciju u Evropsku uniju, ne postizanje dogovora o usvajanju Lisabonskog sporazuma verovatno će usporiti Balkan na evropskom putu.