Piše Zvezdana Crnogorac

„Nije lako činiti dobre stvari, jer ih u politici niko ne nagrađuje", kaže Andreas Goerg, austrijski aktivista za ljudska prava. Ovaj organizator protesta protiv učešća pokojnog desničarskog političara Jerga Hajdera u austrijskoj vladi 2000. godine, veruje da male odluke iz lične prošlosti vode ka nečijem prerastanju u „političku ličnost". Neke od prvih Andreasovih uspomena vezane su za njegovog dedu koji priča „zanimljive anegdote" iz sopstvene nacističke mladosti kada je, kao lekar, prisustvovao pogubljenjima političkih zatvorenika. Jedna od omiljenih dedinih priča bila je upravo o egzekuciji. Kada je primetio da jedna od žrtava nije mrtva, ponosno je to prijavio vojniku, koji je ponovo pucao u čoveka.

Piše Ivan Aranđelović

Raspadom Jugoslavije prestalo je državno finansiranje filma, a posle balkanskih ratova i demokratskih promena 2000. godine, institucije Srbije nisu bile u stanju da značajnije finansiraju film. Uvek kada se čini da srpska kinematografija nema putokaz u kom pravcu treba krenuti, filmski radnici Srbije iznađu rešenje. Proteklih godina, pojedini reditelji uspeli su da snime filmove uz finansijsku podršku evropskog filmskog fonda Eurimaž (Eurimages), budući da domaći javni fondovi ne uspevaju da efikasno podrže domaću kinematografiju.

Piše Dragana Perić

Ana Marija Vojinović (28) diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu pre tri godine nakon čega je odlučila da se odseli u Ljubljanu. Pune dve godine nije uspela da se zaposli iako je kao državljanin Slovenije imala sve olakšice u nostrifikaciji diplome. Proces je bio mučan i dugotrajan premda su slovenačke službe bile voljne da je učine sve ustupke. Ali, i sa savršenim znanjem slovenačkog prolazila je kroz mnoge provere.