Piše Nenad Radičević

Televizija, kao stub demokratije i otvorenosti društava, u pojedinim zemljama Evropske unije krenula je opasnim putem, pri čemu su medijski profesionalci zamenjeni lojalnim mediokritetima, dok politizacija i manjak sredstava ugrožava kvalitet sadržaja kulture i kriričkog novinarstva. U analizi evropske radiodifuzne scene, istraživači Instituta za otvoreno društvo utvrdili su da su javni mediji ušli u ekonomsku krizu duboko finansijski nespremni i nesposobni da zadovolje potrebe javnog servisa, dok su političke elite vratile postavljanju svojih partijskih prijatelja na ključne pozicije, sigurni u saznanju da zbog toga neće od EU snositi nikakve posledice.

Piše Jelena Milićević

„Pretplata - atak na ljudska prava", „Umesto demokratije pretplata", „Stop za harač"; „Ako vas RTS tuži, tužite i vi njega", „Kome treba RTS, neka plaća", „Namet plaćaš - gledao ne gledao"..., samo su neki od novinskih naslova u protekle tri godine od kada je pretplata za javni radiodifuzni servis stupila na snagu. Zbog nepostojanja baze podataka, samo se procenjuje da oko 50 odsto građana Srbije ispunjava ovu zakonsku obavezu, nasuprot susednoj Hrvatskoj gde je naplativost pretplate od 95 do 97 odsto. Podizanju svesti kod građana Srbije, da bez pretplate nema ni javnog servisa u skladu sa evropskim standardima, ne ide u prilog ni model naplate pretplate ni česte kritike o kvalitetu i politizaciji programa.

Piše Jelena Milićević

Radio televizija Srbije je još pre nekoliko godina postala javni radiodifuzni servis, ali u stručnoj i opštoj javnosti i dalje vlada mišljenje da RTS jos uvek ne ispunjava sve standarde postignute u drugim evropskim zemljama. Uprkos programskim poboljšanjima, u javnosti se i dalje najviše zamerki iznosi na kvalitet programske koncepcije RTS-a, sa akcentom na manjak sadržaja iz kulture, obrazovanja i nauke, i kvalitetnih zabavnih emisija. Štaviše, građani koji ne plaćaju pretplatu, po pravilu, to pravdaju tvrdnjom da je program nekvalitetan.

Piše Jelena Milićević

Različite vladajuće koalicije u Srbiji već godinama obećavaju depolitizaciju i deregulaciju medija, ali ni zakonski rokovi nisu naterali političare da, između ostalog, privatizacijom štampanih i elektronskih medija, ograniče svoj uticaj na medijsku sferu. Još 2003. godine donet je Zakon o javnom informisanju, koji nalaže da država ne može da bude osnivač, niti da ima udela u vlasništvu u štampanim medijima. Uprkos zakonima, država je i dalje suvlasnik u dva uticajna dnevna lista, „Politici" i „Novostima", dok iz budžeta direktno finansira novinsku agenciju Tanjug, Radio Jugoslaviju i „Filmske novosti".