Evropska unija (EU) predstavlja porodicu demokratskih evropskih država, koje zajedno rade na poboljšanju životnog standarda svojih građana i izgradnji naprednijeg društva.
Sukobi unutar te porodice i povremene krize česta su tema novinskih članaka, iako je ovaj savez zabeležio značajne uspehe: za svega pola veka obezbedio je mir i razvoj u Evropi, jedinstenu evropsku valutu (evro) i otvoreno tržište koje omogućava slobodno kretanje ljudi, dobara, usluga i kapitala. EU je postala važna trgovinska sila, a vodeću ulogu ostvarila je i na drugim poljima, kao što su zaštita životne sredine i program regionalnog razvoja. Stoga ne čudi što se broj njenih članova uvećao sa šest na 27 (Belgija, Nemačka, Francuska, Italija, Luksemburg, Holandija, Danska, Irska, Velika Britanija, Grčka, Španija, Portugalija, Austrija, Finska, Švedska, Slovenija, Poljska, Mađarska, Češka, Slovačka, Litvanija, Letonija, Estonija, Kipar, Malta, Bugarska i Rumunija), i što veliki broj država priželjkuje pridruživanje Evropskoj uniji.
Evropska unija duguje svoj uspeh neuobičajenom načinu funkcionisanja. Neuobičajen je zato što su države koje čine EU, odnosno njene članice, zadržale svoju nezavisnost, ali su zauzvrat prenele deo suverenih nadležnosti kako bi ojačale i obezbedile uticajnu ulogu u svetskim razmerama, što samostalnim delovanjem ne bi postigle. Ovakvo uređenje nije nalik federalnom, kakav je slučaj sa Sjedinjenim Američkim Državama, već podseća na organizaciju, koja se temelji na međudržavnoj saradnji, najsličnije Ujedinjenim nacijama. EU je, u tom pogledu, jedinstvena.
Prenošenje dela nadležnosti u praksi podrazumeva poveravanje procesa odlučivanja institucijama, koje su države-članice zajednički osnovale, kako bi se o odlukama od opšteg interesa izjašnjavalo demokratskim putem na evropskom nivou.
Postoje tri institucije takve vrste:
1) Evropski parlament, koji predstavlja građane Evropske unije i koji građani EU direktno biraju;
2) Savet Evropske unije, koje čine predstavnici država-članica;
3) Komisija Evropske unije, koja zastupa interese same Unije.
Ovakav „institucionalni trougao“ donosi zakone i obezbeđuje politiku koja se primenjuje u svim delovima EU. Komisija predlaže nove zakone, a Parlament i Savet ih usvajaju. Zatim ih Komisija i države-članice primenjuju, a sledeći korak Komisije je sprovođenje u delo tih zakona.
Evropski sud pravde donosi presudu u sporovima, koji se vode oko primene evropskog prava.
Evropski revizorski sud proverava finansiranje aktivnosti EU.
Postoje i brojna druga tela, koja imaju ključnu ulogu u funkcionisanju EU. To su:

1) Evropski ekonomski i socijalni komitet - predstavlja socijalne i ekonomske elemente, koji čine sastavni deo organizovanog građanskog društva;
2) Komitet regiona – predstavlja regionalne i lokalne autoritete;
3) Evropska investiciona banka – obezbeđuje sredstva za ulaganje u projekte za ekonomski razvoj unutar i izvan EU, i pomaže malim i srednjim preduzećima kroz Evropski investicioni fond;
4) Evropska centralna banka, koja je odgovorna za evropsku monetarnu politiku;
5) Služba za pritužbe građana (Evropski ombudsman), koji istražuje pritužbe na račun lošeg rada evropskih institucija i tela;
6) Evropski supervizor za zaštitu podataka, koji štiti privatnost ličnih podataka.
Osim toga, postoje posebne agencije, koje se bave određenim tehničkim, naučnim i poslovnim zadacima.
Odgovornosti i ovlašćenja institucija Evropske unije, kao i pravila i procedure koje se moraju poštovati, regulisani su sporazumima, na čijim temeljima i počiva EU. Predsednici i premijeri država Evropske unije prihvatili su Sporazume, a parlamenti njihovih zemalja ih potom ratifikovali.
Evropski simboli su himna, zastava i Dan Evrope. Evropska Himna (Oda Radosti) je adaptirana Deveta simfonija Ludviga van Betovena, koju je 1972. godine usvojio Savet Evrope, a koristi se u Evropskoj uniji od 1986. Iste godine je Savet Evrope usvojio zastavu, koja je postala zastava Evropske unije. (Na plavoj pozadini koja simboliše nebo, dvanaest zlatnih zvezdica poređanih kružno, predstavljaju jedinstvo naroda Evrope). Dan Evrope se slavi 9. maja, jer je tog datuma 1950. godine Robert Šuman predstavio svoj predlog kreiranja organizovane Evrope, poznat kao „Šumanova deklaracija”, što se smatra se početkom kreacije današnje Evropske unije.