Rimskim sporazumom iz 1952. godine osnovana je i Evropska investiciona banka. Uloga joj je da pozjamljuje novac za realizaciju projekata od značaja za EU, kao što je izgradnja puteva, železnice i aerodroma. Banka , između ostalog, obezbeđuje sredstva za investicije malih preduzeća EU, ali i ekonomski razvoj u zemljama-kandidatima za pristupanje zajednici i ostatku sveta.

ULOGA BANKE

Evropska investiciona banka je neprofitna i samofinansirajuća institucija, nezavisna od budžeta EU. Naime, ona se finansira zaduživanjem na finansijskom tržištu. Vlasnici deonica Banke, odnosno države-članice Evropske Unije, zajednički učestvuju u kapitalu Banke, a udeo zavisi od ekonomske jačine zemalja.
Ovakav sistem stvara Evropsku investicionu banku u instituciju od poverenja na tržištu kapitala, što joj omogućava da podiže veliku sumu novca po tržišnim uslovima. Ovo zauzvrat omogućava Banci da ulaže u realizaciju projekata od značaja za javnost, za koje se ili ne bi našlo dovoljno sredstava, ili bi se moralo zaduživati po nepovoljnijim uslovima.
Projekti u koje Banka ulaže novac pažljivo se biraju. Prioriteti su: kohezija i približavanje; mala i srednja preduzeća; održivi razvoj; inovacije; razvoj transevropskog transporta, sigurno i isplativo snabdevanje energijom.
Evropska investiciona banka podržava razvoj i saradnju u državama-kandidatima, ali i u državama koje su potencijalni kandidati za pristupanje zajednici, kao i u mediteranskim i zemljama istočne Evrope (uključujući i Rusiju), sa kojima EU neguje politiku dobrosusedskih odnosa. Ona, takođe, podržava i razvoj u afričkim, karipskim, azijskim i latinoameričkim zemljama, i u Pacifiku. Kada su ove države u pitanju, pozajmica se odnosi na : razvoj privatnog sektora; razvoj infrastrukture; bezbedno snabdevanje energijom, i održivi razvoj.
Konačno, treba istaći i da je Evropska investiciona banka većinski deoničar Evropskog investicionog fonda, sa kojom čini EIB Grupu. Fond ulaže kapital u rizične poslove i daje garancije za mala i srednja preduzeća. Ona, ipak, ne pozajmljuje i ne investira direktno u firme. Umesto toga, Fond radi sa bankama i raznim drugim finansijskim posrednicima, obezbeđujući im garancije za pokrivanje pozajmice manjim privrednicima. Fond razvija svoju aktivnost u zemljama EU, ali i u državama-kandidatima za pristupanje toj zajednici.

FUNKCIONISANJE BANKE

Evropska investiciona banka je autonomna institucija. Odluke o pozajmicama i zajmovima donosi u zavisnosti od datog projekta i trenutne situacije na finansijskom tržištu. Banka svake godine podnosi izveštaj o svim svojim aktivnostima. Banka sarađuje sa svim ostalim institucijama Evropske unije. Tako njeni predstavnici učestvuju u radu komiteta pri Evropskom parlamentu, a predsednik Evropske investicione banke odaziva se na sednice Saveta svaki put kada se ministri finansija i ekonomije sastaju.
Odluke Banke sprovode sledeća tela:
- Odbor guvernera, koji čine ministri finansija država-članica EU. Ovo telo definiše politiku pozajmica, odobrava završni račun i godišnji izveštaj, daje ovlašćenja Banci da investira u projekte van granica EU;
- Odbor Direktora, koji odobrava pozajmljivanje, zaduživanje i vodi računa da Evropska investiciona banka adekvatno posluje. Odbor čini 28 direktora – po jedan iz svake države-članice i još jedan, kojeg imenuje Evropska komisija;
- Upravni odbor, telo koje ima izvršnu vlast. Ono vodi svakodnevni posao Evropske investicione banke i sastoji se od devet članova.