Komisija ne zavisi od nacionalnih vlada. Njena je svrha da predstavlja i da podržava interese Evropske unije. Komisija daje nacrt za novi zakon EU, koji se potom daje na razmatranje članovima Evropskog parlamenta i Saveta.
Komisija je, takođe, i izvršno telo EU – drugim rečima, odgovorna je za valjanu primenu odluka koje su Parlament i Savet usvojili. To znači da Komisija svakodnevno upravlja poslovima Evropske unije: vodi računa o politici, o sprovođenju programa i korišćenju sredstava iz fondova. Komisija je, kao i Parlament i Savet, osnovana 1950-ih godina.
Reč „komisija “ ima dva značenja. Odnosi se, pre svega, na grupu ljudi – iz svake zemlje-članice po jedna osoba – imenovanih na čelo raznih institucija. S druge strane, ta se reč odnosi na samu instituciju i ljude koji tamo rade.
Neformalno, članovi komisije nazivaju se komesarima. Oni su uglavnom obavljali važnu političku dužnost u matičnoj zemlji, mnogi su bili ministri u svojim vladama, ali su kao članovi Komisije u obavezi da zastupaju interese Evropske unije, a ne svojih država.
Komisija se imenuje na svakih pet godina, unutar šest meseci od izbora za Evropski parlament. Procedura je sledeća:
- vlade država-članica postižu dogovor oko imenovanja novog predsednika Komisije;
- Parlament odobrava imenovanje predloženog kandidata predsednika Komisije;
- predsednik Komisije, u dogovoru sa vlastima članica EU, bira ostale članove;
- novoformirani Parlament razgovara sa svakim predloženim članom, a potom daje sud o Komisiji u celini. Komisija počinje zvanično da funkcioniše onog trenutka kada Parlament potvrdi njen sastav.
U političkom smislu, Komisija je odgovorna Parlamentu, koja ima pravo da je opozove u tom sastavu. Ukoliko predsednik to zahteva, pojedini članovi Komisije moraju podneti ostavke, uz prethodnu saglasnost ostalih kolega. Komisija prisustvuje svim sednicama Parlamenta, na kojima mora da razjasni i opravda svoju politiku. Ona, takođe, mora redovno odgovarati na pisana i usmeno postavljana pitanja članova Evropskog parlamenta.
Svakodnevni rad Komisije uključuje brojne administrativne radnike, prevodioce, stručnjake, tumače, sekretare. Približno 23.000 evropskih službenika radi u Komisiji. Iako deluje kao da je zaposleno previše ljudi, u suštini je taj broj manji od broja zaposlenih u skupštini osrednjeg grada u Evropi.

SEDIŠTE KOMISIJE

Sedište Komisije je u Briselu (Belgiji). Ipak, njene kancelarije smeštene su i u Luksemburgu. Komisija ima predstavništva u svim zemljama EU i delegacije u glavnim gradovima mnogih zemalja širom sveta.

ULOGA KOMISIJE

Komisija ima četiri osnovna zadatka:
1. Da predlaže zakonske propise Parlamentu i Savetu;
2. Da vodi i primenjuje politiku EU i budžeta;
3. Da sprovodi zakon Evropske Unije (zajedno sa Evropskim sudom pravde);
4. Da predstavlja EU na međunarodnom planu, npr. prilikom postizanja dogovora između EU sa ostalim državama.
Predlaganje novih zakonskih propisa - Komisija ima pravo na inicijativu. Drugim rečima, ona je odgovorna za sastavljanje predloga novih zakona, koji će potom biti predstavljeni Parlamentu i Savetu. Predlozi moraju braniti interese zajednice i njenih građana, a ne samo određenih država i njihovih privreda.
Pre bilo kakvih predlaganja, Komisija mora biti svesna aktuelne situacije i problema u Evropi, ali i razmoriti da li je evropsko zakonodavstvo najbolji način za njihovo prevazilaženje. Zato je Komisija u stalnom dodiru sa najrazličitijim interesnim grupama i sa dva savetodavna tela – Komitet za ekonomska i socijalna pitanja i Komitet regiona. Mišljenja nacionalnih vlada i skupština takođe se uzimaju u obzir.
Komisija će predložiti razrešenje problema na evropskom nivou samo ukoliko se on ne može rešiti na regionalnom, odnosno lokalnom. Ukoliko Komisija zaključi da je u takvim situacijama neophodno primeniti zakonske propise EU, onda daje predlog za efikasno suočavanje sa problemom. Kako bi se snabdela adekvatnim tehničkim detaljima Komisija konsultuje savetnike iz raznih konsultatskih grupa. Ona često objavljuje Zelene i Bele knjige, organizuje saslušanja, traži mišljenja civilnog društva, naručuje izveštaje stručnjaka iz pojedinih oblasti i konsultuje javno mnjenje pre nego što da predlog, kako bi što potpunije sagledala aktuelno stanje.
Primena politike EU i budžeta - Budući da je izvršno telo EU, Komisija je odgovorna za valjano vođenje politike evropskog budžeta. Nacionalne i lokalne vlasti najčešće se koriste novcem iz zajedničke kase, s tim što Komisija nadzire posredstvom Evropskog reviyorskog suda. Cilj obeju institucija jeste da omogući adekvatno finansijsko poslovanje.
Komisija, takođe, mora primenjivati odluke koje su Parlament i Savet usvojili, naročito one koje se odnose na zajedničku poljoprivrednu politiku , ribarstvo , energetska pitanja, regionalni razvoj, životnu sredinu, omladinu, obrazovanje i razmenu studenata (Erazmus program). Ona ima važnu ulogu i u politici zaštite konkurentnosti, ne bi li stvorila uslove za poštovanje zajedničkih pravila poslovanja. Komisija može zabraniti udruživanje kompanija ukoliko proceni da bi to moglo ugroziti principe konkurentnosti.
Sprovođenje evropskog zakona - Komisija se postavlja kao „zaštitnik sporazuma“. To znači da je Komisija, u saradnji sa Sudom pravde, odgovorna za adekvatnu primenu zakonskih regulativa u svim državama Evropske unije. Ukoliko bilo koja članica EU to ne čini, pokreće se proces za sankcionisanje tih zemalja. Prvi korak podrazumeva slanje zvaničnog pisma vladi te države, u kojem Komisija objašnjava zašto je ta članica kršila zakon EU, uz napomenu da se detaljno objašnjenje očekuje do naznačenog roka.
Ukoliko ta država ne dostavi zadovoljavajuće objašnjenje, Komisija šalje još jedno pismo, u kojem potvrđuje da je evropski zakon prekšen, postavljajući rok do kada to mora biti ispravljeno. Ukoliko se ni to ne ispuni, Komisija prosleđuje taj predmet Evropskom sudu pravde, koji će naposletku doneti odluku. Sudske odluke odnose se na sve države-članice i insitucije EU. Ako se, uprkos svim upozorenjima, država-članica ogluši o tu odluku, Sud može uvesti finansijske sankcije.
Predstavljanje EU na međunarodnom nivou - Evropska komisija važan je glasnogovornik EU na međunarodnom nivou. Ona je glas EU na internacionalnim forumima, kao što su Svetska trgovinska organizacija, zatim u pregovorima oko primene Protokola iz Kjota (međunarodnog sporazuma o klimatskim promenama), a zastupa EU i u pružanju pomoći afričkim zemaljama, kao i državama Pacifika i Kariba (Sporazum iz Kotonoa). Komisija izlaže stavove i pregovara u ime Evropske unije u oblastima u kojima su zemlje prenele deo nadležnosti na zajednicu. Ovo je posledica dogovora, unapred postignutog između država-članica.

ORGANIZACIJA RADA KOMISIJE

Predsednik Komisije odlučuje koji će komesar biti zadužen za koju oblast, kao i o eventualnoj preraspodeli odgovornosti u vreme njegovog mandata. Komisija se obično sastaje jednom nedeljno, najčešće sredom u Briselu. Svaku tačku dnevnog reda izlaže komesar zadužen za taj sektor, da bi posle toga čitav kolektiv raspravljao o tome.
Komisija je podeljena na različite sektore, poznati i kao generalni direktorati i službe. Svaki generalni diretkorat pokriva određenu oblast, a na njegovom čelu nalazi se generalni direktor, koji je odgovoran jednom od komesara. Generalni sekretar zadužen je za usklađenost u radu i vođenje sastanaka Komsije svake sedmice, a odgovoran je Predsedniku.
Generalni direktorati su upravo ti koji sastavljaju nove zakonske predloge, koji postaju zvanični samo onda kada ih Komisija na svojim sedmičnim zasedanjima usvoji. Procedura je sledeća. Pretpostavimo da Komisija uoči potrebu za novim zakonom, koji će regulisati smanjenje zagađenosti evropskih reka. Generalni direktorat zadužen za zaštitu životne sredine sastavlja predlog, koji je utemeljen na opširnim pregovorima sa evropskim industrijskim, poljoprivrednim organizacijama, kao i onim za zaštitu životne sredine. Razgovori se, takođe, vode i sa ministrima za zaštitu životne sredine iz svih zemalja-članica EU. O predlogu tog zakona razgovara se i sa drugim sektorima Komisije zaduženim za srodne oblasti. Sve to kontrolišu pravna služba i generalni sekretar. Kada je predlog zakona spreman, rasprava o njemu stavlja se na dnevni red Komisije. Ukoliko bar 14 od ukupno 27 komesara glasa za, Komisija usvaja predlog i bezrezervno ga podržava. Dokument se prosleđuje Savetu i Evropskom parlamentu da se o njemu izjasne. Komisija može naposletku sačiniti i amandmane na osnovu komentara, koje su o predlogu dale te dve institucije, i zatim ga ponovo poslati da se o njemu konačno izjasne.

.