Evropski parlament biraju građani Evropske unije, kako bi zastupao njihove interese. Svoje poreklo vodi još od 1950-ih godina i usvajanja sporazuma. Građani EU neposredno biraju članove Evropskog parlamenta od 1979. godine .
Izbori se održavaju na svakih pet godina, svi građani EU imaju pravo glasanja kao i mogućnost da postanu kandidati za izbor, bez obzira iz koje države-članice dolaze. Na taj način Parlament izražava demokratsku volju blizu 500 miliona građana EU i zastupa njihove interese u raspravama koje se vode sa drugim institucijama EU.
Parlament čini 785 članova iz 27 evropskih zemalja. Članovi Evropskog parlamenta nisu podeljeni po nacionalnom, već ideološkom ključu. Oni zastupaju različita mišljenja o političkim pitanjima, kao i o pitanjima Evropskih integracija: od strogo profederalističkih do otvorenog evroskepticizma.

SEDIŠTE PARLAMENTA

Evropski parlament nalazi se na tri adrese: u Briselu (Belgija), Luksemburgu i Strazburu (Francuska). Luksemburg je sedište administracije (tzv. Generalnog sekretarijata). Sastanci Parlamenta, poznatiji i kao plenarna zasedanja, održavaju se u Strazburu i katkada u Briselu. Sastanci odbora održavaju se u Briselu.

ULOGA PARLAMENTA

Parlament ima tri glavne uloge.
1. Usvajanje zakona – u većini slučajeva to čini zajedno sa Savetom. Činjenica da Evropski parlament neposredno biraju građani EU garantuje legitimitet evropskih zakona;
2. Parlament nadzire ostale institucije Evropske unije, naročito Komisiju. Parlament prihvata ili odbacuje predložene odbornike, a može zahtevati i opoziv Evropske komisije;
3. Nadziranje budžeta. Parlament i Savet gazduju „kasom “ Evropske unije, i tako mogu uticati na raspodelu troškova. Parlament prihvata ili odbacuje predlog budžeta.
Usvajanje evropskih zakona - Uobičajeno je da se zakonski propisi usvajaju konsenzusom, o čemu je već bilo reči u prethodnom poglavlju. Ova procedura izjednačava Parlament sa Savetom, sa kojim uređuje zakonodavstvo u mnogim oblastima.
U nekim situacijama (npr. u oblasti poljoprivrede, viznog režima, imigracije i ekonomske politike) Savet donosi zakone, uz prethodno konsultovanje Parlamenta. Pored toga, saglasnost Parlamenta je neophodna u donošenju određenih važnih odluka, kao što je odobravanje pristupanja drugih država Evropskoj uniji.
Parlament takođe podstiče donošenje novih zakonskih propisa preispitivanjem programa godišnjeg rada Komisije, uzimajući u obzir koji bi to novi zakoni bili prikladni, i zahtevajući od Komisije da iznesu predlog zakona.
Nadziranje - Parlament nadzire ostale institucije EU na više načina. Pre nego što Komisija preuzme dužnost, vlade članica EU predlažu njene članove, ali bez potvrde u Parlamentu oni ne mogu biti imenovani. Parlament sa svakim ponaosob obavlja opširan razgovor, uključujući i sa mogućim predsednikom Komisije, posle čega sledi glasanje da li da se Komisija prihvati u tom sazivu.
U toku obavljanja dužnosti, Komisija je politički odgovorna Parlamentu, koji može usvojiti i „predlog za opoziv “ i zahtevati ostavku svih članova Komisije.
Parlament češće kontroliše regularnim pregledavanjem izveštaja, koji im šalje Komisija (godišnji izveštaj, izveštaji o korišćenju budžeta, itd.). Štaviše, članovi Evropskog parlamenta obično postavljaju pitanja odbornicima, na koja oni moraju zvanično odgovoriti.
Parlament, takođe, nadgleda rad Saveta: članovi Evropskog parlamenta upućuju pitanja Savetu, a predsedavajući Saveta učestvuje na godišnjim plenarnim zasedanjima Evropskog parlamenta i učestvuje u važnim raspravama.
Parlament može razmatrati peticije građana i po potrebi formirati posebne komisije za ispitivanje njihovih utemeljenosti.
Konačno, Parlament priprema plan rada za svaki samit (sastanke Evropskog saveta). Na otvaranju svakog samita, predsednik Parlamenta, u ime skupštine, izražava mišljenje i zabrinutost u vezi sa različitim pitanjima iz oblasti rada Saveta.
Nadziranje budžeta - Parlament i Savet zajedno odlučuju o budžetu Evropske unije. Parlament o tome raspravlja u toku dva čitanja, ali se budžet ne usvaja sve dok predsednik Skupštine ne potpiše odluku.
Odbor Parlamenta za kontrolisanje budžeta nadzire kako se troši novac iz zajedničke kase. Osim toga, Parlament odlučuje svake godine o tome da li da odobri Odboru kontrolu nad sredstvima. Taj proces odobravanja poznat je i pod nazivom „garantovanje izvršenja“.

ORGANIZACIJA RADA PARLAMENTA

Rad Parlamenta odvija se u dve etape:
- Priprema za plenarnu sesiju: članovi Evropskog Parlamenta raspravljaju o predlozima Komisije na osnovu izveštaja koji priprema jedan od članova odbora, takozvani izvestilac, koji daje uvid u osnove za i protiv nekog predloga.
- Plenarna sesija: ovo zasedanje traje 12 dana svake godine u Strazburu, dok se u Briselu održava šest dvodnevnih sesija. Na ovim zasedanjima, Parlament proučava predložene zakonske propise i izglasava amandmane pre nego što donese odluku o tekstu u celosti.
Ostale tačke dnevnog reda mogu uključivati raspravu van dnevnog reda ili se može raspravljati o pitanjima rada Saveta, o tome šta se dešava u EU ili bilo gde u svetu.