Evropski revizorski sud je vrhovna revizorska institucija ustanovljena 1975. godine . Njeno sedište je u Luksemburgu. Ova institucija nadzire korišćenje sredstava iz fonda EU, kako bi održala stabilnost valute. Ona, takođe, može nadzirati bilo koga i bilo koju organizaciju, koji imaju na raspolaganju novac iz fonda Evropske unije.
Savet imenuje članove ove revizorske institucije na svakih šest godina, po jednog iz svake zemlje EU. Članovi međusobno biraju predsednika na svake tri godine, s tim što se njegov mandat može obnoviti.

ULOGA EVROPSKOG REVIZORSKOG SUDA

Osnovni zadatak Revizorske institucije jeste kontrolisanje pravilnog korišćenja sredstava iz budžeta EU – drugim rečima, da svi prihodi i troškovi iz zajedničke kase budu u skladu sa propisima i da omogući stabilno finansijsko poslovanje. Ova institucija stoga jemči efikasnost, ekonomičnost i otvorenost funkcionisanja EU.
Da bi ostvario taj zadatak, Evropski revizorski sud može ispitivati bilo koju instituciju, odnosno pojedinca, koji se koriste sredstvima iz budžeta EU. Često to čini na licu mesta. Sve što se tom prilikom otkrije beleži se u izveštaju, koji se potom prosleđuje Komisiji i vladama država Evropske unije. Kako bi što bolje obavio posao, Sud mora biti nezavistan u odnosu na ostale institucije; istovremeno, ona mora biti u stalnom kontaktu sa njima.
Upoznavanje Evropskog parlamenta i Saveta sa godišnjim izveštajem o poslovanju u prethodnoj godini jedan je od ključnih zadataka Evropskog revizorskog suda. Parlament razmatra podrobno taj izveštaj pre nego što odluči da li da odobri Komisiji dalje upravljanje budžetom. Ukoliko je zaključak izveštaja povoljan, ova revizorska institucija šalje Parlamentu i Savetu uverenje o tome da se novac građana EU pravilno koristi.
Konačno, Sud izveštava građane o svojim rezultatima iz različitih oblasti.

FUNKCIONISANJE REVIZORSKOG SUDA

Približno 800 zaposlenih radi za Revizorsku instituciju, među kojima su prevodioci, administrativni radnici i islednici. Islednici su podeljeni u tzv. revizorske grupe. Oni pripremaju nacrt izveštaja, o kojem odlučuje Evropski revizorski sud. Revizori često obilaze institucije EU, države-članice, kao i ostale zemlje koje primaju pomoć Evropske unije. Iako se ova revizorska institucija uglavnom bavi novcem za koji je odgovorna Komisija, više od 80 odsto troškova u Evropskoj uniji kontrolišu vlasti država-članica.
Revizorska institucija nema pravnu moć. Ukoliko islednici otkriju pronevere ili bilo kakve nepravilnosti, oni obaveštavaju Evropsku kancelarija za sprečavanje pranja novca. Reč je o odeljenju Evropske komisije, čiji mu specijalni status obezbeđuje potpunu autonomiju.

.