Evropski supervizor za čuvanje podataka postoji od 2001. godine . Njegova je obaveza da se postara da institucije i tela EU poštuju pravo na privatnost prilikom korišćenja poverljivih podataka.

ULOGA SUPERVIZORA

Kada se institucije Evropske unije koriste poverljivim podacima o određenoj osobi, one moraju poštovati pravo na privatnost. Evropski supervizor stara se da se to pravo poštuje. Obrada podrazumeva prikupljanje, evidentiranje i pohranjivanje podataka, omogućavanje uvida u njih, prosleđivanje drugima, ali i njihovu zabranu, brisanje i uništenje.
Ovaj je posao strogo kontrolisan. Primera radi, institucije i tela Evropske unije ne smeju, po pravilu, zloupotrebljavati lične podatke koje se odnose na rasnu, etničku i političku pripadnost, religijsko ili sindikalno opredeljenje.
Evropski supervizor sarađuje sa službenicima iz svih bezbedonosnih institucija EU, kako bi se što bolje osigurala zaštita privatnosti. Evropski supervizor daje savete iz oblasti zaštite – ne samo u slučajevima kada se institucije EU koriste privatnim podacima, već i prilikom sastavljanja nacrta za novi zakon. Supervizor sarađuje sa državnim bezbednosnim organima iz država EU, ali i sa ostalim učesnicima iz ove oblasti.

RAD SUPERVIZORA

Ukoliko pojedinac smatra da su bilo koja institucija ili telo Evropske unije ugrozile njegovo, odnosno njeno, pravo na privatnost, treba da se obrati onima, koji su odgovorni za obradu podataka. U slučaju da ovaj način ne uspe, kontaktira se službenik iz bezbedonosnog sektora, čije se ime može naći na zvaničnom sajtu Evropskog supervizora za zaštitu podataka.
Žalba se može uputiti i Evropskom supervizoru lično, koji će razmotriti primedbe i odgovoriti na njih što je pre moguće. Supervizor može, ukoliko to situacija zahteva, da naredi instituciji ili telu Evropske unije, koje je nezakonito koristio lične podatke, da ih koriguje, zabrani, izbriše ili uništi. Ukoliko oštećena strana nije zadovoljna ni delovanjem supervizora, ona može slučaj izneti pred Evropski sud pravde.