Sistem odlučivanja na nivou Evropske unije uključuje sledeće institucije:
- Evropski parlament;
- Savet Evropske Unije;
- Evropska komisija.
Ukratko, Evropska komisija predlaže nove zakonske propise, a Savet i Parlament ih usvajaju. Postoje situacije kada Savet to čini samostalno. Ostale institucije takođe igraju važne uloge.
Osnovu pravnog sistema Evropske unije čine regulative i direktive. Direktive određuju glavne ciljeve za sve članice, s tim što je svakoj državi ostavljeno da utvrdi oblik i metod za postizanje tih ciljeva. U regularnim uslovima, članicama je ostavljen rok od dve godine za primenu direktiva. Regulative se odmah primenjuju u Evropskoj uniji od trenutka stupanja na snagu.
Pravila i procedura, koje se primenjuju prilikom donošenja odluka, leže u osnovi sporazuma. Svaki predlog novog zakona Evropske unije mora se pozivati na određeni član sporazuma. Ovo podrazumeva i zakonodavnu proceduru koja se mora ispoštovati. U tu proceduru spadaju konsenzus, konsultovanje i odobravanje.

1. KONSENZUS
Reč je o proceduri koja se najviše koristi u zakonodavstvu EU. Podrazumeva da Parlament i Savet podjednako dele zakonska ovlašćenja.
Ukoliko se Parlament i Savet ne mogu složiti oko zakonskog propisa, novi zakon neće biti usvojen. U tom slučaju propis se šalje obema institucijama na „čitanje”. Ako se nakon toga postigne saglasnost, zakon može da prođe. U suprotnom, o zakonskom propisu odlučivaće Komitet za usaglašavanje (conciliation committee) , koji čine jednak broj članova Parlamenta i Saveta. Ukoliko članovi ovog tela postignu dogovor, zakonski propis se ponovo šalje Parlamentu, odnosno Savetu, kako bi se konačno usvojio kao zakon. Ovakav način izmirivanja je izuzetno redak. Većina zakona usvojenih putem konsenzusa prihvata se već nakon prvog ili drugog čitanja, i to kao posledica dobrih odnosa između te tri institucije.

2. KONSULTACIJE
Konsultacijama se pribegava prilikom donošenja odluka iz oblasti poljoprivrede, poreskih prihoda i zaštite konkurencije. Komisija predlaže, a Savet konsultuje Parlament, Evropski ekonomski i socijalni komitet i Komitet regiona.
U ovoj situaciji, Parlament može:
- da odobri predlog Komisije;
- da odbije predlog;
- da predloži amandmane.
Ukoliko Parlament uputi predlog za amandmanima, Komisija razmatra sve promene koje skupština predlaže. Ukoliko se ijedan od tih predloga usvoji, izmenjeni predlog se upućuje Savetu na uvid.
Konačna odluka zavisi od Saveta, koji ili prihvata predlog, ili upućuje na dalju dopunu. U slučaju da Savet izmeni predlog Komisije, to mora učiniti anonimno, kakva je praksa i u ostalim procedurama.

3. ODOBRENJE
Ova procedura znači da Savet mora dobiti odobrenje od Evropskog parlamenta pre nego što se donesu neke važne odluke. Procedura je ista kao i u slučaju konsultacija, s tim što Parlament ne može izmeniti predlog: mora ga ili prihvatiti ili odbaciti. Prihvatanje zahteva apsolutnu većinu u procesu glasanja.
Procedura odobravanja koristi se najčešće prilikom usaglašavanja sa drugim državama, uključujući i saglasnosti za pridruživanje novih država Evropskoj uniji.

TRI „SAVETA“: ŠTA SU I ŠTA ZNAČE

Lako je zbuniti se oko toga šta koje telo u EU znači – naročito kada različita tela imaju slične nazive, kakav je slučaj sa tri „saveta”.
1. Evropski savet : podrazumeva predsednike država ili vlada svih članica EU, uključujući i predsednika Evropskog saveta. Od političkog uređenja države-članice zavisi da li je predstavnik u Evropskom savetu predsednik države ili premijer. Evropski savet zaseda uglavnom četiri puta godišnje kako bi se složili oko sprovođenja politike EU i ocenili napredak. Ovo telo kreira politiku Evropske unije, zbog čega se zasedanja Evropskog saveta često nazivaju i „samiti”.
2. Savet Evropske unije : ranije poznat i kao Savet ministara, ova se institucija sastoji od ministara vlada članica Evropske unije. Odbor se redovno sastaje da bi se jasno dogovorili i da bi se usvojili zakoni EU. Detaljnije objašnjenje o njihovom radu sledi u nastavku teksta.
3. Savet Evrope : ovo uopšte nije institucija Evropske unije. Reč je o međuvladinoj organizaciji čija je svrha (između ostalog) i zaštita ljudskih prava, promovisanje evropskih kulturnih različitosti i borba protiv socijalnih problema, kao što su rasne predrasude i netolerancija. Osnovana je davne 1949. godine i jedan od njenih prvih uspeha bilo je usvajanje Evropske konvencije o ljudskim pravima. Osnivanjem Evropskog suda za ljudska prava građanima je omogućeno da brane svoja prava zagarantovana ovom konvencijom. Savet Evrope danas broji 47 država, uključujući svih 27 članova EU, a sedište im je u Palati Evrope u Strazburu (Francuska).

KO RADI U INSTITUCIJAMA EVROPSKE UNIJE?

Državni službenici koji rade u institucijama EU potiču iz zemalja država-članica. Oni su različitih obrazovnih i strukovnih profila: od političara i menadžera, do inženjera, ekonomista, pravnika, lingvista, sekretara i kadra koji radi u službama tehničke podrške. Oni neretko rade u višejezičnim sredinama, često i u mestima prilično udaljenim od njihovih domovina. Da bi neko postao službenik u institucijama Evropske unije, mora da prođe zahtevne ispite. Ispite priprema Evropska kadrovska služba.