Piše Dragana Pejović

Savet ministara EU odlučio je skoro godinu dana nakon podnošenja zahteva Srbije za kandidaturu u članstvo EU da od Evropske komisije (EK) zatražiti mišljenje o toj kandidaturi. Snažno protivljenje Holandije ovaj put nije prošlo, iako je parlament ove zemlje jednoglasno izglasao rezoluciju u kojoj piše da prosleđivanje srpske kandiature nije tehničko nego političko pitanje i da je stoga za takvu odluku potreban konsenzus.

Piše Sandra Pekić

Srbija sigurno neće ući u Evropsku uniju kao centralizovana država, ali među političkim elitama izgleda kao da ne postoji saglasnost kako bi eventualno nova teritorijalna organizacija trebalo da izgleda. Imajući u vidu gorko iskustvo balkanskih podela, najviše protivljenja regionalizaciji dolazi upravo iz straha da bi bilo kakva decentralizacija mogla biti osnov za novi separatizam.

Piše Dragana Perić

O lobiranju se u Srbiji govori tek od kako je medijski magnat Željko Mitrović javno upozoravao poslanike da je loš predlog novog medijskog zakona, koji bi i njemu samom zabranio koncentraciju vlasništva u medijskom sektoru. Manje u kontekst lobiranja, a više u polje korupcije, u javnosti je tumačeno izglasavanje izmena i dopuna zakona o akcizama, koje su išle u korist samo jednog proizvođača cigareta. Izmene zakona, suprotne onim koje je predložila Vlada, dale su prednost fabrici cigareta Predraga Rankovića Peconija dok je čudna koalicija koja je samo tim povodom i samo tog dana sklopljena u srpskom parlamentu, kako je kasnije tumačeno, u javnosti proglašena potkupljenom. To je, naravno, bilo moguće, jer uticaji na poslanike prilikom donošenja odluka i delatnosti interesnih grupa u Srbiji nisu javni, a još manje institucionalizovani.

Piše Nenad Radičević

Da je u decembru 2008. godine u Srbiji bio raspisan referendum s pitanjem „da li podržavate učlanjenje Srbije u Evropsku uniju", 61 odsto građana bi zaokružilo „da". Ovaj rezultat istraživanja agencije „Stratedžik marketing", međutim, predstavlja procentualno najnižu podršku građana Srbije ulasku u EU koja je zabeležena u devet ovakvih istraživanja javnog mnenja urađenih od septembra 2002. godine za Vladu Srbije.

Piše Darko Duridanski

Dok su ushićeni kosovski Albanci igrali ispred novootkrivene statue „Newborn" (Novorođenče) u Prištini da bi obeležili svoju dugoočekivanu nezavisnost 17. februara 2008. godine, mnogi politički lideri širom sveta su događaje posmatrali s drugačijim osećanjima. Oni su bili prevashodno zabrinuti zbog mogućnosti da bi nezavisnost bivše pokrajine mogla dati podstreka secesionističkim pokretima širom sveta, umesto da bude slučaj sui generis, na čemu su insistirali evropski pokrovitelji nezavisnosti Kosova.

Piše Nenad Radičević

Srbi nikad ne propuštaju šansu da propuste šansu. Ovom rečenicom je jedan evropski diplomata i dobar poznavalac prilika na Balkanu, čini se, veoma tačno opisao mnoge spoljnopolitičke poteze Srbije u protekle dve decenije. I uz mnogo pokušaja da nova praksa bar u proteklih osam godina demantuje ove reči, moderna istorija Srbije dokazuje da je ova svojevrsna definicija i dalje tačna. I uz ponekad pristrasnu naklonost evropskih zvaničnika, Srbija je proteklih godina uspela da propusti najbolje trenutke za napredak u evropskim intergacijama i postepeno postane još jedan mali zupčanik, koji radi u okviru složenog evropskog mehanizma.

Piše Dragana Perić

Ni pod velikim pritiskom javnosti, rukovodstvo Naftne industrije Srbije (NIS) nije odlučilo da poštuje zakon i da na rešenje poverenika za informacije od javnog značaja dostavi podatke o visini primanja u tom javnom preduzeću. Ta paradoksalna situacija da nosioci javnih funkcija krše zakon moguća je u Srbiji pre svega zato što je vlast onemogućila rad nezavisnih regulatornih tela stvorenih da u određenim oblastima kontrolišu baš zvaničnike vlasti. Proteklih nekoliko godina u Srbiji je oformljeno nekoliko važnih regulatornih tela, čiji rad je u međuvremenu onemogućen u nekim slučajevima čak i zakonski, a najčešće na najjednostavniji način - finansijski i kadrovski.

Piše Nenad Radičević

Evropska komisija neće više samostalno upravljati procesom vizne liberalizacije za zemlje zapadnog Balkana, već će tokom ovog složenog postupka morati da konsultuje države članice Evropske unije i da sa njima usaglašava odluke. Ovim je, ne samo promenjena nadležnost u sprovođenju procedure, već je i proces vizne liberalizacije u usporen i najverovatnije odložen do 2010. godine. Ova odluka je, prema svemu sudeći, uticala da uvek optimističan potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić smanji očekivanja po pitanju dana ukidanja viza za građane Srbije.

Piše Dragana Perić

Stanovnici čak 72 opštine i grada u Srbiji, odnosno 1.600.000 građana, nemaju nijednog predstavnika u Narodnoj skupštini. Među opštinama bez poslanika u skupštinskim klupama najviše je malih opština, ali je dosta i opština koje su sedišta okruga: Pirot, Gornji Milanovac, Inđija, Sjenica, Ćuprija, Aranđelovac... Neravnomernu zastupljenost građana, preveliku zavisnost poslanika od partija i teškoće u formiranju vladajuće koalicije, aktuelne vlasti nameravaju da reše uvođenjem mešovitog izbornog sistema. Međutim, sudeći prema primeru u Nemačkoj, ovaj sistem ne garantuje uvek i brzo formiranje vlade nakon izbora.

Piše Gordana Bašović

Posle pada Berlinskog zida i raspada Sovjetskog Saveza, čitava Evropa prihvatila je vladavinu zakona kao centralnu vrednost. Evropska porodica naroda teži, prihvata i usavršava primenu vrednosti kao što je poštovanje ljudskih prava, zakona, reda, zaštita imovine, očuvanje životne sredine, zaštita životinja, negovanje tolerancije... Iako su to, već odavno prihvaćene vrednosti oko kojih nema sumnji, u najvećem broju zemalja članica EU, jedan deo prosečnog stanovništva Srbije još je u dilemi o tome da li ići ili ne u Uniju. Takođe, dobar deo žitelja Srbije, ali regiona zapadnog Balkana, nema izdiferenciran stav i jasnu sliku o evropskim vrednostima, kao i koje su to zapravo vrednosti.

EVROPSKA POSLA

Korupcija u Srbiji postala je najzad i evropska briga.

Za građane Srbije to je dobra vest. Jer ako Srbija želi dalji napredak ka evropskim integracijama, njena politička elita moraće da se na mnogo ozbiljniji način nego do sada pozabavi iskorenjivanjem korupcije iz društva, politike i ekonomije.

Različiti oblici desnog ekstremizma, neofašizma, nacionalističkog šovinizma i klerofašizma, iako nemaju istorijsko utemeljenje u Srbiji, sve češće se u javnosti ispoljavaju kao model ponašanja pojedinaca, ali i organizacija i političkih partija. Premda neonacističke organizacije već tri godine u javnosti bezmalo nesmetano pokušavaju da se postave kao značajan faktor u društvu, tek pre nekoliko dana je država preduzela konkretan potez protiv ovih ekstremnih pokreta.

Piše tim CEV magazina

Srbija je poslednja evropska država koja nema vrhovnu revizorsku instituciju, čime predstavlja presedan kao zemlja u kojoj niko ne kontroliše kako vlast troši novac poreskih obveznika. Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji donet je još 2005. godine, a članovi Saveta DRI izabrani su pre godinu dana. Međutim, sami revizori nisu izabrani, a kancelarije ne postoje. Ukratko, nema osnovnih uslova za rad. Nasuprot tome, državni revizori u državama članicama Evropske unije su uticajni službenici, koji otkrivanjem nenamenskog trošenja novca poreskih obveznika uspevaju da čak ugroze i karijere političara.