Usred „Antifašističke kampanje" gradska uprava ponovo podleže pritiscima građana sa predrasudama. Argumenti kojima se stanovnici ova tri naselja koriste veoma su raznoliki, ali se uvek svode na životne navike Roma. Navike nastale baš u borbi sa najtežim životnim uslovima.
Za jednu trećinu Roma u regionu procenjeno je da žive u trošnim kućama i straćarama. Oko 55 odsto romskih domova nije priključeno na kanalizacioni sistem, a približno dve trećine nema toalet ni kupatilo u kući.
Distanca, koju građani Srbije osećaju prema ovom narodu, posebno zabrinjava ako se zna da u Srbiji živi 108.000 Roma. Prosek njihovih godina je 27, a prosečni životni vek 30 godina, dok je samo devet procenata radno sposobnih zaista i zaposleno i to na najtežim fizičkim poslovima. Tek 30 odsto je funkcionalno pismenih, a samo 0,3 odsto Roma je završilo višu i visoku školu.
Prošlogodišnje istraživanje UNICEF-a o socijalnoj isključenosti Roma u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Rumuniji, Bugarskoj, Srbiji, ali i Kosovu posebno, pokazuje da čak 50 odsto romske dece napušta školu zbog lošeg odnosa neromskih drugara prema njima. Deca su imala svoje razloge, a problem romskih đaka najbolje ilustruje jedan dečak iz Srbije rekavši: „Učiteljica nikada ne dođe do mog stola da pogleda zadatak".
U regionu Romi čine čak dve trećine siromašnog stanovništva i 70 odsto od ukupnog broja nezaposlenih. Ti dramatični podaci svakodnevno su vidljivi na ulici, ali ne doprinose boljem odnosu prema sugrađanima. Neosetljivost javnosti na pojavu mržnje prema Romima pretvorila se u prihvatljivost netrpeljivosti prema onima kojima je solidarnost najviše potrebna. Srbija u Dekadi Roma, kojoj ove godine i predsedava, nije učinila ništa da promeni taj odnos do što je dva puta odustajala od pokušaja da jedno od nekoliko hiljada nehigijenskih naselja u Srbiji pretvori u ambijent dostojan živog bića.
Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić se slaže s tim i dodaje da postoji Akcioni plan za poboljšanje položaja Roma, a da će uskoro biti usvojena i strategija.
„Na ‘Dekadu inkluzije Roma’ posebno se odnose mere afirmativne akcije u oblasti stanogradnje, obrazovanja i zdravstva. Preduzete su mere da se uklone nehigijenska naselja i presele naši sugrađani romske nacionalnosti u urbanistički uređene i stambeno standardizovane objekte, a kao posebna aktivnost izučava se mogućnost jeftine stanogradnje, čime bi se dugoročno rešilo pitanje nehigijenskih i neuslovnih romskih naselja u Srbiji”, objašnjava Čiplić i dodaje da dobit od ovih akcija mora biti i emancipacija građana Srbije neromske nacionalnosti od istorijskih i necivilizacijskih predrasuda prema Romima.
On tvrdi da je i problem u Ovči prouzrokovan neobaveštenošću građana. Ali ko treba da ih obavesti? Ko je odgovoran za nerazumevanje potreba naših suugrađana?
Petar Antić, iz Centra za prava manjina, tvrdi da je nekoliko puta pokretao inicijative za pozitivne kampanje o Romima iza koji bi stajala Vlada, ali da nikada nije naišao na odziv.
„Svi uživamo u romskoj muzici, ali je slušamo sa podsmehom. Svaki film, svaki televizijski prilog, svaka priča nastala o Romima napravljen je tako da pothranjuje i onako izražene predrasude. Pogledajte snimke Roma na Internetu, koje su u najvećem broju pravili građani Srbije. Oni služe za podsmeh, a ustvari su tužni. Onda i same javne ličnosti romskog porekla imaju problem sa sopstvenim identitetom. Stide se da govore o tome”, kaže Antić i dodaje da su u školama nailazili na izdvojena odelenja romske dece i čak posebne toalete za romsku decu.
Centar za prava manjina je sačinio priručnik za škole, namenjen razbijanju predrasuda kod dece i vaspitavanju u duhu upoznavanja romske kulture, i očekuju da odlukom ministarstva postane obavezujuć.
Antić se svakodneno u praksi sreće sa slučajevima diskriminacije prilikom zapošljavanja Roma, sa nasiljem na ulici, čak i policijskom torturom. Ali, najveće prepreke u radu na inkluziji Roma stvaraju mu pravilnici i interni propisi državnih organa.
„Da bi se prijavio u Nacionalnu službu za zapošljavanje građanin mora da ima završenu osnovnu školu. To je uslov koji većina Roma ne ispunjava. Ako želi da zaustavi isključenost Roma, država mora imati sluha za takve probleme i mora otvoriti sva vrata”, kaže Antić.
Romska zajednica danas predstavlja i najveću etničku manjinu u Evropskoj uniji. Borba protiv diskriminacije i njihova inkluzija u nadležnosti su svake od država članice posebno. No, taj proces je nadziran od strane Evropskog parlamenta i Komisije. Tako je nedavna odluka italijanskog premijera Silvija Berluskonija da u rešavanju problema imigranata redom uzme otiske čak i romske dece, podelila zvaničnike EU. Od oko 160.000 Roma koji žive u Italiji, samo 70.000 su italijanski građani, procenila je nevladina organizacija „Opera Nomadi”.
Ipak, Evropska komisija upozorila je da se vlade moraju suzdržati od „ekstremnih mera”. Berluskonijeva brzopletost dovela je do sazivanja prvog samita o Romima, čijim tokom predstavnici romskih zajednica nisu bili zadovoljni, ali su makar zaključci obavezali učesnike na borbu protiv diskriminacije i korake ka bržoj inkluziji Roma.
Nedostatak čvrstih odluka mogao bi i Srbiju, na samom kraju Dekade Roma, koštati života građana koji prema procenama Svetske banke i Ujednjenih nacija čine čak sedam odsto njene populacije. Odlaganje odluke da se konačno od nečeg počne u rešavanju romskih problema, svakako je manje bolno nego suprostaviti se biračima. Ali bi sa svakim odlaganjem mogla i nepovratno da bude uništena budućnost još jedne generacije Roma.
* Dragana Perić je novinarka nedeljnika NIN** Objavljeno: 2008/10/17
