Među svetskim bitkama za različitim vrstama dominacija najrazvijenijih zemalja sveta, poslednjih godina značajno mesto zauzima i borba za zauzimanje prestižnog mesta na svetskoj listi vrhunskih univerziteta. Tako da se poslednjih šest godina, širom sveta, formiraju različite liste rangiranja univerziteta, a borba za stvaranje najprestižnije liste, u koju se ulažu i značajna ekonomska sredstva, nastavlja se ali i svakim danom usavršava. Koliko je rangiranje znanja i stvaranje ovakvih lista značajno govori i angažovanje Evropske unije u stvaranju svoje liste rangiranja.

Kako bi unapredila sistem vrednosti u obrazovanju na univerzitetima, EU je formirala sistem rangiranja evropskih univerziteta u odnosu na važeće zakone, u cilju unapređenja obrazovanja i ekonomskog napretka u Evropi.

U Evropi ima oko 4.000 visokoškolskih institucija koja imaju 19.000.000 studenata i miliona i po zaposlenih, tako da i evropski univerziteti žele da zauzmu značajno mesto na svetskim rangiranjima, na kojima ih uglavnom prestižu američki univerziteti.

Početkom ove godine konzorcijum za visoko školstvo i istraživačke uspehe Nemačke, Danske, Belgije i Francuske, takozvani CHERPA, pobedio je u EU na tenderu za razvoj i testiranje alternativnih mogućnosti za globalno rangiranje univerziteta.

Takozvani sistem Evropske lige biće testiran na 150 školskih institucija širom sveta u prvoj polovini 2010. godine i najpre će biti fokusirana na inžinjerstvo i poslovne studije menadžmenta. Projekat evropskog rangiranja bude unapređen u toku dvogodišnjeg perioda, pri čemu je za realizaciju ovog projekta određen budžet od 1,1 milion evra.

Cilj prelaska na EU univerzitetski sistem rangiranjaje da se što više unapredi obrazovanje širom Evrope što će doprineti i realizaciji široke ekonomske strategije razvoja cele Unije.

Na globalnom tržištu, univerziteti postaju „barometar za globalno merenje kapaciteta visokoškolskih institucija u stvaranju znanja i prepoznavanju talenata", ističe Elen Hejzlkor, sa Dablinskog tehnološkog instituta.

„Znanje postaje temelj ekonomske, socijalne i političke moći, gde otimanje za studente ili borba za moćan intelekt sada dopunjavaju tradicionalnu geopolitičku borbu za nacionalne resurse", dodaje ona, a prenosi EU Obzerver.

Prema rečima Maroša Ševčoviča, donedavnog evropskog komesara za obrazovanje, obuku, kulturu i mlade, multidimenzionalni evropski projekat rangiranja će napraviti bolju ravnotežu između istraživačkih indikatora i obrazovnih indikatora kada je u pitanju rangiranje univerziteta.

Iako je broj sistema za rangiranje svake godine sve veći, najveće rivalstvo postoji između dva glavna svetska rangiranja univerziteta - britanskog (THES - Times Higher Education Supplement) i kineskog (SJTU - Shanghai Jiao tong Univesity Academic Ranking of World Univesities). Oba sistema rangiranja, britanski i kineski, jednom godišnje objavljuju rang liste univerziteta na svetu, pri čemu su američki univerziteti najčešće ispred evropskih.

Inače, ulazak na prestižne liste rangiranja visokoškoskih institucija nije samo cilj visoko razvijenih zemalja već i tranzicionih zemalja i zemalja u regionu. Tako je na najnovijoj rang-listi 6.000 univerziteta u svetu, koju radi „Vebometriks", organizacija specijalizovana za procenu „vidljivosti" i uticaja visokoškolskih ustanova na Internetu, Beogradski univerzitet zauzeo 299. mesto, što je veliki napredak u odnosu na listu od pre dve godine, kada je bio 426.

„Webometrics Ranking of World Universities", inače, dva puta u toku godine ažurira ove liste, a trenutno pokriva više od 18.000 obrazovnih ustanova u svetu. Prvo rangiranje je urađeno 2004. godine, uz pomoć četiri najveća svetska pretraživača.

„Ovu listu rade Španci, a naš cilj je da uđemo i na one dve koje rade Englezi i Kinezi, a za koje smo mi trenutno nevidljivi. Zato smo napravili tim koji to treba da promeni, pomažu nam i naši prijatelji iz Slovenije, jer je Univerzitet u Ljubljani uspeo da uđe i kod Kineza na listu, a i na ovoj je ispred nas", komentariše profesor dr Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta.

On objašnjava da BU nema dobru prezentaciju kada su u pitanju naučnoistraživački rad, istraživanja, naučne publikacije, mnogi ne znaju da je 10 instituta u sastavu najvećeg srpskog univerziteta, već se oni doživljavaju kao odvojene celine.

„Nas, nažalost, nema na, kineskoj i britanskoj listi, ali nam je cilj da se to promeni već u toku ove godine", dodaje rektor i podseća da su od našeg univerziteta daleko lošije rangirani hrvatski.

Kada je reč o univerzitetima sa prostora bivše Jugoslavije, najbolje rangirane su već godinama slovenačke visokoobrazovne ustanove - Ljubljanski univerzitet je na 201. mestu (bio 283), a Mariborski na 667 (bio 708). Hrvatski univerziteti vidno zaostaju, pa je tako Sveučilište u Zadru 1254, Zagrebačko je na 1449, a Splitsko na 3737. mestu. Od univerziteta u regionu vredi pomenuti Budimpeštanski na 273. mestu i Nacionalni tehnološki univerzitet u Atini, koji je na 323. mestu.

Na ovoj listi, prvo mesto zauzima Tehnološki institut Masačusets, slede ga Harvard, Stanford i Berkli i to je poredak koji se godinama bitno ne menja. Apsolutnu dominaciju američkih univerziteta na listi prvih 100 „remete" Kembridž na 22, Tokijski na 24. mestu i Tajvanski univerzitet na 26. mestu. Oksford je tek na 42. mestu, a recimo Univerzitet u Bolonji - na 72. mestu najuticajnijih univerziteta na svetskoj mreži.

Inače, kriterijumi za pravljenje lista su broj, obim, popularnost i uticaj veb-stranica univerziteta i svega onoga što sa jedne visokoškolske ustanove dospe na svetsku mrežu uključujući monografije, izveštaje, pres konferencije, naučne konferencije, teze, seminare, lične strane, digitalne biblioteke i opšte informacije visokoškolskih ustanova, njenih odseka, studenata, diplomaca, istraživača i svih ljudi koji rade na univerzitetu.

U sve više globalizovanom svetu, ovakve liste, ne samo što pomažu univerzitetima da se promovišu a studentima da lakše izaberu gde će studirati, već ih i brojni političari često koriste kao merilo nacionalnog ekonomskog razvoja.