Političke tenzije između vlasti i opozicije više od deset meseci praktično parališu Albaniju onemogućavajući političke, društvene i ekonomske reforme neophodne za napredak u približavanju članstvu u Evropskoj uniji. Politički sukob između vladajuće Demokratske partije i opozicione Socijalističke partije traje praktično od parlamentarnih izbora održanih 28. juna 2009. godine, pri čemu opozicija optužuje aktuelnog premijera Saljija Berišu za izbornu krađu.

Lider vodeće opozicione Socijalističke partije Albanije, ujedno i gradonačelnik Tirane, Edi Rama optužio je vladu za političku i ekonomsku krizu u zemlji, pozivajući građane da protestima osude, kako je rekao, izborni kriminal. Socijalistička partija, koja ima 64 od ukupno 140 poslanika, već osam meseci bojkotuje rad albanskog parlamenta, optužujući za izbornu krađu vladajuću Demokratsku partiju premijera Saljija Beriše, koji odbacuje te tvrdnje. Demokratska partija, koja ima 70 poslanika, formirala je vladu zahvaljujući koaliciji sa manjim strankama.

Međutim, bojkot rada parlamenta blokirao je usvajanje nekoliko važnih reformskih zakona, budući je prema albanskom zakonodavstvu u određenim slučajevima potrebna podrška tri petine poslanika kako bi zakon bio usvojen.

Socijalisti, za razliku od prvih meseci posle izbora, više ne insistiraju na poništavanju izbora iz juna 2009. godine već zahtevaju da bude formirana posebna komisija koja će ispitati izborne nepravilnosti, kako se one ubuduće ne bi ponavljale.

Iako je albanski predsednik Bamir Topi pritiskao Saljija Berišu i Edija Ramu da nađu rešenje političke krize, obojica lidera se i dalje čvrsto drže svojih pozicija. Nije pomogao ni pritisak ambasadora zemalja EU, koji ističu da se Albanija ne može približiti Uniji dok ne prekine višemesečnu blokadu parlamenta. Ovakva situacija će, prema svemu sudeći, odložiti odluku Brisela o prošlogodišnjoj molbi Tirane da dobije status kandidata za članstvo u EU.

„Puno funkcionisanje parlamenta je suštinski preduslov za puno funkcionisanje demokratije", upozorio je komesar za proširenje EU Štefan File prilikom nedavne posete Tirani.

Ne samo što je politička kriza zaustavila napredovanje Albanije u procesu evropskih integracija, već pojedine diplomate ocenjuju da može da utiče da čak proces bude okrenut unazad. Naime, Savet Evrope je poslao delegaciju u Albaniju u nadi da će ona uspeti da posreduje između suprostavljenih političkih strana što pojedine evropske diplomate tumače kao signal da je Albanija zakoračila korak unazad u procesu demokratizacije. Albaniji predstoje i veliki promene u ekonomiji za koje je neophodan bar izvestan minimum političkog konsenzusa u društvu.

Iako se Albanija promenila od perioda komunizma, ona je i dalje siromašna zemlja koja je na samom dnu u Evropi po bruto društvenom proizvodu po glavi stanovnika, izraženom u paritetu kupovne moći. Ako je za evropsku dvadesetsedmoricu prosek 100, Albanija beleži najmanje od svih - samo 26 odsto ovog indikatora. Hrvatska stoji znatno bolje sa 63 odsto, Turska beleži 46 odsto što je više od 41 odsto koliko ima Bugarska kao članica EU.

Na drugoj strani, Island je iznad proseka EU sa 121 odsto, što je čak više i od Švedske koja ima 120 odsto. Najveće bogastvo po glavi stanovnika registrovano je u Luksemburgu sa 276 odsto, a sledi Irska sa 135 odsto ovog indikatora.

Političke elite u Albaniji moraće uskoro da započnu dijalog u parlamentu i da pronađu minimum političkog konsenzusa kako bi podstakli ekonomske i političke reforme neophodne za napredak u evropskim integracijama.