Nije moguće iz krize izaći sa istim privrednim modelom sa kakvim se u nju ušlo. To su razumeli  i istakli svi ozbiljni ekonomisti od Vašingtona, preko Brisela do Pekinga i Tokija. Za Srbiju će otrežnjenje biti posebno bolno, ali ne i najbolnije na svetu. Kao zaokret u vođenju ekonomije, mogao bi se uzeti samit privrednika i ministara, bankara i guvernera na Kopaoniku, u organizaciji Saveza ekonomista Srbije. Praksa stvaranja privrednog rasta zasnovanog na povećavanju javne potrošnje, uglavnom kroz privatizacione prihode ili zaduživanje u inostranstvu za Srbiju postaje prošlost i to iz dva osnovna razloga.

Prvi je da se nema još mnogo šta privatizovati a da vredi, a drugi da nam je nivo spoljne zaduženosti toliko visok, da se ozbiljno upozorava na takozvani „grčki scenario".

„Smatra se da je zemlja visoko zadužena ako je njen dug u visini od 80 odsto od bruto društvenog proizvoda, a Srbija je na nivou od 71 odsto i ako je dug za najmanje 220 odsto veći od ukupnog izvoza zemlje, a u slučaju Srbije to je već dostiglo 295 procenata", ističe profesor Dragan Đuričin, predsednik Saveza ekonomista Srbije i dodaje da tražnja mora da raste na osnovu investicija, a ne javne potrošnje.

Kako je istakao premijer Mirko Cvetković, Srbija se suočava sa dva izazova koji su jedan drugom suprotstavljeni. Sa jedne strane se mora obuzdavati javna potrošnja, a s druge podstaći domaća tražnja kako se ne bi gubilo još više radnih mesta.

„Imamo, sa jedne strane, model kojim se na kratak rok pokušavaju rešiti problemi izazvani ekonomskom krizom, jer nam nezaposlenost i dalje raste, iako nam privreda ide naviše. Imajući u vidu da će 2010. godina biti statistički bolja, ali da se to neće mnogo videti u realnom životu, vlada mora da se osloni na socijalni aspekt i mora da podstakne dodatnu tražnju kako bi pomogla ljudima", izjavio je Cvetković.

Ali, ovo su razmišljanja na kraći rok. Već srednjeročno posmatrano, država mora da nađe način da promeni kurs. Odgovor na takav izazov pokušali su da ponude i ambasadori stranih zemalja akreditovanih u Beogradu, govoreći na konferenciji „Investirajte u Srbiju 2010".

„Rivali Srbije su veoma agresivni, ali to ne znači da šanse za napredak nisu značajne. Pre svega smatram da Srbija mora da dovrši privatizaciju, ali i da se okrene grinfild investicijama. Jedino to može da podigne eksportnu privredu. Jedno od veoma važnih pitanja za ovu zemlju je i rešavanje problema restitucije, kako bi investitori imalu poverenje za ulaganje u Srbiju", rekla je američka ambasadorka u Srbiji Meri Vorlik.

Španski ambasador Inigo de Palasio Espanja kaže da privrednici iz njegove zemlje pre svega pokazuju interes za investicije u obnovljive izvore energije, u čemu je Španija jedna od vodećih zemalja sveta. Od stvaranja energije iz vetra, do upravljanja otpadom, proizvodnje biogoriva i energije iz sunca, španski investitori nude iskustvo zemlje koja je u prvih pet u svetu po investicijama u ovim oblastima.

„Ono što je značajna mana Srbije je nedostatak efikasnog pravnog okvira, što je destimulišuće za dolazak investitora. Mislim da bi za Srbiju jako dobro bilo da što pre počne sa primenom aki kominitera (pravo Evropske unije) jer bi to bio veoma pozitivan signal za ulagače".

Španija je do pre samo 35 godina imala bruto nacionalni dohodak jednak nekadašnjoj SFRJ, što ukazuje da je reforma i transformacija moguća za relativno kratko vreme.

Italijanski ambasador Armando Varikio smatra da je veoma bitno da se Srbija decentralizuje ekonomski, da opštine dobiju pravo na upravljanje imovinom, kao i da se formiraju lokalni klasteri koji bi bili prepoznatljivi, kako u nastupima na spoljnim tržištima, tako i ulagačima.

„Ekonomski napredak nije moguć bez dovođenja velikih igrača na domaće tržište, jer oni jedino mogu da angažuju veliki broj kooperanata. Takav primer je recimo dolazak Fijata u Srbiju. Sada mnoge italijanske kompanije žele da prenesu proizvodnju iz drugih zemalja EU u Srbiju", kaže Armando Varikio.

Nemački ambasador Volfram Mas bio je veoma konkretan u nabrajanju nedostataka koji srpsku privredu ne čine dovoljno konkurentnom na velikoj sceni.

„Zemlja je poprilično zadužena, deficit je značajan i u spoljnoj trgovini i u budžetu, država ima problema sa korupcijom i glomaznom birokratijom. Ono što je meni poznato je da su teški zadaci pred Srbijom, ali i da su temeljne odluke o promenama već donete", zaključio je Mas.

Klemens Koja, ambasador Austrije u Srbiji nadovezao se rečima kako se privrednici koji posluju u Srbiji uglavnom žale na birokratiju i veoma spore i komplikovane procedure izdavanja različitih dozvola, što svakako nije ohrabrenje za nekoga ko bi želeo da investira u Srbiji.

Za privlačenje kapitala nije dovoljan podatak da je porez na dobit u Srbiji veoma nizak, svega deset odsto, da su banke stabilne te da se 55 odsto trgovine odvija sa Evropskom unijom. Doživljaj korupcije je nešto na šta Srbija svakako ne može biti ponosna. Bez brze i efikasne administracije i jednakog tretmana svih investitora, neće biti značajnijih ulaganja u kraćem roku.

Agenda je jasna i problem gotovo u celosti prepoznat. Ono što je svakako pitanje je da li će vlada Srbije imati političke hrabrosti da probleme počne da rešava, makar i po cenu gubitka vlasti, ili će se nastaviti sa vrteškom i mešavinom političkog populizma i ekonomske reforme.