Približno 45 odsto budžeta Evropske unije namenjen je poljoprivredi, te otuda i ne čudi što se EU u žargonu često naziva i „agrarnom unijom". Ako se samo ova činjenica pogleda, onda je jasno da, kad se pogleda samo privreda, ova grana je svakako najvažnija za Srbiju. Srećom i Srbija već decenijama jedino i može da se oslanja na agrar, s obzirom da je to jedini privredni sektor u kojem se svake godine ostvaruje suficit. U 2009. Srbija je izvezla poljoprivrednih proizvoda za dve, a uvezla za 1,3 milijardi dolara. Čak i u uslovima recesije zarada od 700 miliona dolara bila je za 100 miliona veća nego godinu dana ranije.

Međutim, sve hvale srpskoj poljoprivredi se ovde i završavaju. Narednih godina moraju se sprovesti najveće reforme u istoriji srpske poljoprivrede. Ono šta bude urađeno u naredne četiri godine, umnogome će odrediti budućnost srpskog agrara, sela i paora. Postoje segmenti poljoprivrede u kojima nikakve reforme nisu ni započete, poput zadrugarstva, a od 50 najznačajnijih sistemskih zakona važnih za poljoprivredu, doneto je samo šest.

Sa primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma i očekivanom ratifikacijom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Srbija je počela da postepeno ukida carine na uvoz proizvoda iz EU. U prvoj godini to neće naneti neku posebno štetu, jer su ukinute samo carine na proizvode koji se ne proizvode u Srbiji. Ipak, nepovratan process je krenuo i zadnji je trenutak da se krene u korenitu reformu poljoprivrede, kako bi se ona prilagodila bogatom, ali i izbirljivom i zahtevnom tržištu EU, jer u ovom trenutku ona svakako nije ni izbliza konkurentna.

„Mi nismo u potpunosti spremni ni za preuzimanje novca iz evropskih fondova, a iako izvoz raste, konkurentnost naše proizvodnje još je daleko od one koja je neophodna za članstvo u EU i Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Ipak, smatram da imamo predispozicije da poljoprivredu pripremimo za EU. Jako je važno da i u tom periodu, nateramo i poljoprivrednike da postanu konkurentni", smatra ministar poljoprivrede Saša Dragin.

O kolikom je novcu iz EU reč možda najbolje svedoče brojke. Za period 2007-2013. Bugarskoj je iz Brisela odobreno pet milijardi evra za poljoprivredu, Mađarskoj nešto više od deset, a Poljskoj čak 28 milijardi. Uporedivši to sa ukupnom srpskom razmenom od dve milijarde evra, jasno je da smo veoma mali na golemom tržištu.

Kako se nivo carina bude smanjivao i konačno ukidao, na udaru oštre konkurencije iz EU prvo će se naći proizvođači mleka i mlečnih prerađevina, u drugoj fazi izloženi će biti voćari i povrtari, tim pre što njihovi konkurenti iz EU imaju ogromne državne izvozne subvencije.

Među velikim neodgovorenim pitanjima srpske poljoprivrede je i to zbog čega Srbija nema razvojno-izvoznu strategiju, ali, istini za volju, nema ni novca za tako nešto u ovom trenutku. Ono što bi se moglo brže promeniti jeste svest samih poljoprivrednika. Oni jednostavno moraju znati da će za nekoliko godina nastupati na tržištu od 460 miliona ljudi.

„Mere agrarne politike koje će biti podsticajne, svaki put da se kaže `možeš da dobiješ ovo, ali moraš da uradiš ovo`. Da se na takav način, polako do pune liberalizacije, dovedu u situaciju da budu konkurentni na evropskom i svetskom tržištu. Naravno, mora i ovde da se izgradi tržište, ali tako da poljoprivrednik bude baza i stub sistema. Ono što je bitno je da svi, i proizvođači i prerađivači, shvate da su zajedno u tom lancu, ali da državna administracija štiti prvo poljoprivrednika, a da ceo odnos treba da bude tako postavljen da bude korektan i dugoročan", napominje minister Dragin.

Za početak biće dovoljno da se počne sa formiranjem kartela. Sa ukidanjem starog modela zadruga krajem 80-ih, Srbija je ostala bez savremenog modela, a danas funkcioniše samo jedna prava poljoprivredna zadruga, u okolini Subotice.

„Moraju da krenu da se udružuju i da se više ne pregovara sa svakom kapijom u selu, već da se pregovara sa predstavnicima, onda je to daleko jednostavnije", dodaje Dragin.

Organizovani poljoprivednici su pravi pregovarački partner vladi, ali i veletrgovcima. To nije važno samo zbog članstva u EU, već i zbog nastojanja Srbije da postane članica Svetske trgovinske organizacije (STO). Izvozne subvencije koje Srbija primenjuje, smatraju se nedozvoljenim merama sa stanovišta STO, ali će se one implementirati do priključenja STO, kada će biti zamenjene drugim dozvoljenim merama.

Jedna od dobrih vesti za evro-prilagođavanje Srbije je podatak da je nedavno u Šapcu otvorena Uprava za agrarna plaćanja, prva prava evropska institucija u Srbiji. Njenim osnivanjem Srbija dobija specijalizovanu instituciju koja će se isključivo baviti isplatom subvencija u poljoprivredi, sa namerom da, pored novca iz budžeta Srbije, može da plasira i novac EU našoj poljoprivredi. To znači da će poljoprivrednicima biti dostupna sredstva EU čim Srbija postane kandidat za članstvo, i Uprava za agrarna plaćanja prođe obavezan proces akreditacije kod Evropske komisije.