Iako je istakao narušene odnose Turske sa Izraelom, Gejtsov komentar je bio samo eho narastajućeg razočaranja u Vašingtonu oko činjenice da je Ankara nije više stabilna podrška američke diplomatije. Najnoviji primer promenjene spoljne politike je događaj kad je Turska bila samo jedne od dve zemlje koje su glasale protiv rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koje su predložile SAD, o uspostavljanju novih sankcija za Iran zbog nastavljanja njegovog nuklearnog programa.
Gejts je rekao da „ako i postoji nešto što bi moglo da ide u prilog stava da se Turska okreće istoku, mislim da je to zbog odbijanja dela Evrope da omogući Ankari organsku vezu sa Zapadom, koju ona traži". Italijanski šef diplomatije Franko Fratini se saglasio sa američkim sekretarom za odbranu rekavši da on misli da „smo mi Evropljani napravili grešku gurajući Tursku ka istoku umesto da smo je privukli ka nama".
„Ako Turskoj stavimo do znanja da je ne želimo kao članicu evropske porodice onda će oni tražiti okolo svoje perspektive", na primer regionalne sile kao što su Iran i Sirija, rekao je on nemačkom dnevniku „Frankfurter algemajne cajtung". Fratini je rekao da „to nije u evropskoim interesima", dodajući da oni moraju da ubrzaju proces pridruživanja Turske „dvadesetsedmorici".
Na drugoj strani, turski premijer Redžep Tajip Erdoganje ocenio da „su oni koji kažu da se Turska odaljila od Zapada posrednici zlonamerne propagande". Turska novinska agencija prenela je da je Ergodan izjavio da oni i dalje nameravaju da se pridruže Evropskoj uniji iako je svestan „tajne agende" pojedinih članova EU kako bi ih obeshrabrili.
„Neki pokušavaju da obeshrabre Tursku, ali mi se na njih ne obaziremo. Turska nastavlja da ispunjava reforme kako bi uspunila uslove EU. Svesni smo te tajne agende, ali nastavljamo sa reformama", rekao je turski premijer na Tursko-arapskom ekonomskom forumu u Istanbulu.
Međutim, portparolka šefive diplomatije EU Ketrin Ešton odbacila je Gejtsove sugestije da postoji veza između pregovora o članstvu u EU i pogoršanja turskih odnosa sa Izraelom.
„EU ima veoma dobre odnose i sa Turskom i sa Izraelom. Turska je kandidat za članstvo u EU, a Izrael važan partner. Bilateralni odnosi između ove dve zemlje nisu povezani sa bilateralnim odnosima EU sa bilo kojom od ove dve zemlje", rekla je portparolka Maja Kosijančič.
„Što se tiče Turske, napredak u pristupnim pregovorima zavisi od napretka u reformama koje se sprovode u Turskoj", dodala je ona.
Turska je 2005. godine počela formalne pristupne pregovore sa Briselom, ali još nije mnogo odmakla. Nemačka se, na primer, plaši da bi EU bila ugrožena masovnom emigracijom radne snage iz Turske ako bi joj se dozvolio ulazak u Uniju, tako da Berlin ali i Pariz nastavljaju da pričaju o alternativi - „privilegovanom partnerstvu" za Tursku umesto punog članstva na kraju celog procesa. Još jedna prepreka za turski ulazak u EU je normalizacija veza sa Kiprom, članicom EU koju Turska ne priznaje.
Dokaz da Ankara zaista ne odustaje od članstva u EU predstavlja činjenica da Turska planira da do 2013. pripremi svih 35 poglavlja pregovora u okviru evropskih intergacija bez obzira da li bude bilo političke volje u Uniji.
Budući da su prošle 23 godine od kada je Turska predala aplikaciju za punopravno članstvo u tadašnjoj Evropskoj ekonomskoj zajednici a sada Evropskoj uniji, građani Turske će često reći da im je dosadilo odugovlačenje evropskih intergacija. U skladu sa tim i turski mediji ne pridaju mnogo pažnje temam koje se tiče reformi države u skladu sa standardima EU.
Uprkos signalima iz Berlina i Pariza da će Turska teško postati punopravni član EU, vlast u Ankari ne odustaje od toga da ubrza proces evropskih intergacija tako da je počela da sprovodi strategiju prema kojoj bi do kraja 2013. godine trebalo da u potpunosti pripremi svoje pregovaračke pozicije u svih 35 poglavlja koja su deo pregovora sa EU.
Turski Generalni sekratarijat za evropske poslove je napravio listu zakona koje je neophodno usvojiti, a Volkan Bozkir koji je na čelu ove institucije objašnjava da će Ankara u fazama pripemiti pregovore o tome kako i u kojim rokovima će Turska primeniti evropsko pravo.
Volkan Bozkir, generalni sekretar za evropske poslove, kaže da najpre planiraju da otvore i zatvore 16 poglavlja u pregovorima sa EU, a potom još 19 poglavlja, bez obzira da li će biti političke volje među članicama Unije za napredak pregovora sa Turskom.
„To je tehnički moguće jer smo imali takozvani skrining našeg stanja, a i ovu vrstu rada je primenila na primer Hrvatska, što joj je kasnije omogućilo da u jednom danu i zvanično otvori pregovore za čak deset poglavlja", objašnjava Bozkir.
Turski generalni sekretar za evropske poslove kaže da će ovo omogućiti Turskoj da kasnije brže realizuje stvarne pregovore sa EU kada u Uniji bude bilo političke volje da se pregovori odblokiraju. On dodaje da su oni napravili i strategiju političke reforme radi ispunjavanja političkih kriterijuma za ulazak u EU, kao i komunikacionu strategija koja će pojasniti građanima šta za njih znače EU integracije.
„Ukoliko EU posle naših reformi ne bude želela da nas primi u članstvo, Turska će reći pa šta. Međutim, smatram da kada dođemo na nivo da budemo u potpunosti spremni za ulazak u EU, Evropskoj uniji će biti veoma teško da nas odbije", rekao je Volkan Bozkir u nedavnom razgovoru sa novinarima sa Balkana.
Međutim, iz perspektive starih članica Evropske unije Turska je poprilično „zastrašujuća". Jednima je glavna prepreka religija, drugi joj zameraju kulturnu različitost od ostatka Evrope, a treći se plaše Turske kao ekonomskog „buldožera".
Upravo ovaj ekonomski faktor je možda i najznačajniji jer bruto domaći proizvod samo Istanbula je znatno veći od BDP-a mnogih sadašnjih članica EU. Osim toga, veliko pitanje je da li Nemačka i Francuska, kao glavni ekonomski i politički igrači u EU, žele da imaju još jednog ekonomskog giganta kao konkurenciju u donošenju važnih odluka unutar evropske porodice naroda.
* CEV magazin je publikacija Centra za evropske vrednosti 
