Piše Sandra Pekić

Dunav, oko kojeg se ukrštaju civilizacije i kulture, može postati simbol nove „proširene EU", kao što je Rajna nekada bila simbol „stare Evrope". Ulaskom Rumunije i Bugarske u evropsku porodicu, Dunav je postao „unutrašnji" vodeni put EU, jer preko reke Rajne predstavlja direktnu vezu izmedu Severnog i Crnog mora. Dunavski region tako sve više postaje unutrašnje razvojno pitanje EU, ali i nezaobilazni put za dalju integraciju. Uvažavajući činjenicu da će ekonomski, kulturni, ekološki i drugi kapaciteti Dunavskog regiona samo dobijati na značaju, kao logična potreba nametnuo se rad na stvaranju Dunavske strategije Evropske unije.

Piše Dragana Pejović

Na svojoj regionalnoj turneji kroz Balkan američka državna sekretarka Hilari Klinton obasipala je zvaničnike i građane Bosne, Srbije i Kosova komplimentima i rečima podrške. Za svakog ponaosob u Sarajevu, Beogradu i Prištini imala je neku lepu i bezmalo sentimentalnu reč, podsećajući u svakoj rečenici da će SAD nastaviti da podržavaju put evroatlanskih integracija Balkana. Pa, iako nije, kako su se nadali neki lokalni lideri odustala od davno zacrtanih ciljeva Vašingtona, za sobom je ostavila nasmejana lica. Možda zato što nikoga nije previše kinjila, na prvom mestu Srbiju koja je po navici očekivala još jedan šamar američke amdinistracije pred početak dijaloga između Beograda i Prištine.

Piše Dragana Pejović

Za mnoge iznenadna odluka američke administracije da se ponovo direktno umeša u zbivanja na Balkanu ne iznenađuje i dr Stivena Majera, profesora političkih nauka na Univerzitetu za nacionalnu odbranu u Vašingtonu. Najpre zato što su, kako kaže u razgovoru za CEV magazin, mnogi zvaničnici uključeni u američku politiku na Balkanu tokom administracije Bila Klintona i danas ponovo na vlasti.

„Iako je Vašington prepustio dnevnu administraciju nad pitanjima na Balkanu i posebno svoja dva protektorata - Bosnu i Hercegovinu i Kosovo - svojim evropskim partnerima, ključni plan politike nalazi se u Vašingtonu", smatra Mark Olmond, profesor političke istorije sa Oksforda. Profesor Olmond u razgovoru za CEV magazin kaže da su Amerikanci shvatili da je ulazak u EU pozitivan način da se disciplinuju balkanske države po principu: ako ste dobri, bićete dobrodošli u Briselu jednog dana.

Nema tog pitanja u zemljama zapadnog Balkana (istočni poluostrva je uveliko Evropska unija) za koje se po automatizmu ne može reći da je regionalno pitanje. Nasleđe ratnih sukoba, tranzicija u vidu društvene, političke i ekonomske promene, organizovani kriminal i druge teme. Po svakom od ovih i mnogih drugih pitanja pojedine države su uspešnije od drugih, ali su sve generalno prilično slabe, deleći zajedničke probleme. Malo je stvari u kojima se sve zemlje regiona slažu, osim jednog - sve žele da postanu deo Evropske unije. A da bi to postale, između ostalog, moraju da razvijaju dobrosusedske odnose i ma koliko im to teško padalo, u tome su sve bolje.

Političke tenzije između vlasti i opozicije više od deset meseci praktično parališu Albaniju onemogućavajući političke, društvene i ekonomske reforme neophodne za napredak u približavanju članstvu u Evropskoj uniji. Politički sukob između vladajuće Demokratske partije i opozicione Socijalističke partije traje praktično od parlamentarnih izbora održanih 28. juna 2009. godine, pri čemu opozicija optužuje aktuelnog premijera Saljija Berišu za izbornu krađu.

Piše Sandra Pekić

Evropa bez granica sve više postaje Evropa regiona. Brisel već decenijama podržava razne oblike povezivanja kroz prekograničnu saradnju regiona koji pripadaju istom istorijskom, privrednom, geografskom i kulturnom prostoru. Za države koje su još uvek izvan Evropske unije povezivanje u evroregione predstavlja šansu za dobijanje finansijskih sredstava iz evropskih fondova. Međutim, za glavne „krivce" slabog povezivanja na zapadnom Balkanu smatraju se, osim sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, visok nivo centralizacije država i nepoverenje prema bilo kojoj prekograničnoj saradnji bez „potpune kontrole iz centra".

Piše tim CEV magazina

Druga polovina marta meseca mogla bi da bude presudna u donošenju jedinstvene odluke članica Evropske unije o ubrzanju evropskih integracija određenih zemalja zapadnog Balkana. Zahvaljujući upornim insistiranju Češke republike, koja predsedava EU, šefovi diplomatija EU održaće 27. i 28. marta u zamku Hluboka nad Vltavom neformalni sastanak posvećen integracijama zapadnog Balkana koji bi, kako se nezvanično saznaje, mogao da bude značajan za ovaj region poput sličnog sastanka januara 2008. u zamku Brdo kod Kranja u Sloveniji. Pre ovog sastanka, ministri inostranih poslova EU će na Savetu za opšte poslove i spoljne odnose 16. i. 17 marta razmatrati brojne probleme čije rešavanje je ključno za bržu integraciju celog regiona.

Piše Nenad Radičević

Nerešeni problemi iz ratova devedesetih godina, međusobne tužbe pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, nezavisnost Kosova, potom priznanje njegovog statusa od susednih zemalja i proterivanje pojedinih ambasadora, samo su neka od otvorenih pitanja koji politički i pravno otežavaju regionalnu saradnju zemalja zapadnog Balkana. Ove prepreke mnogo više udaljavaju zemlje nastale od bivše Jugoslavije i Albaniju nego što ih zbližava uznapredovala ekonomska, kulturna i sportska saradnja, kao i zajednički cilj - članstvo u Evropskoj uniji. Za razliku od Češke, Slovačke, Mađarske i Poljske koje su u toku evropskih integracija, kao članice Višegradske grupe, bar sporadično nastupali u jednom frontu pred administracijom u Briselu, zemlje zapadnog Balkana najčešće pokušavaju da prestignu jedna drugu nego da sarađuju na evropskom putu.

Piše tim CEV magazina

Odlazak Miroslava Lajčaka sa dvostruke funkcije visokog predstavnika međunarodne zajednice i specijalnog predstavnika EU u Bosni i Hercegovini, ne samo što je evropskim zvaničnicima nametnulo dilemu o nasledniku ovog slovačkog diplomate, već je u javnosti i civilnom sektoru počelo otvoreno da se postavlja pitanje realnih mogućnosti da ova balkanska država uskoro postane funkcionalna.

Piše Dragana Perić

Iznenađujuća odluka Borisa Tadića da, usred januarske gasne krize, „prosledi" deo gasa Bosni i Hercegovini, inspirisala je političke rasprave o mogućnostima i problemima ekonomske i energetske saradnje u regionu. Taj potez predsednika Srbije imao je i epilog u Palati Srbija ove nedelje, gde su se sastali lideri Srbije sa predstavnicima Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Albanije i Crne Gore. Iako je zaključak regionalnog sastanka bio potpisivanje zajedničke izjave o saradnji i solidarnosti u evropskim integracijama i prevazilaženju krize, uočljiv je izostanak razgovora o različitim međusobnim političkim sporenjima koji neminovno utiču na ekonomsku regionalnu saradnju.

Piše Andrea George

U vrelim vlažnim tunelima, nekoliko stotina metara pod zemljom, rumunski rudari bi kada krenu na posao jedan drugom poželeli „noroc bun", što znači „srećno". Međutim, danas, rudari u Anini, malom gradu u jugozapadnoj Rumuniji, strahuju da ih je sreća napustila. Eksploatacija uglja nekada je činila kičmu rumunske teške industrije. Njome se bavilo skoro pola miliona ljudi, uključujući i one koji su radili na površini, iznad rudarskih jama. Kao moćna politička i ekonomska sila objedinjena jakim sindikatima, rumunski rudari pokazivali su svoju snagu kako pre, tako i posle sloma komunističkog režima.

Piše Mirsad Bajtarević

Alija Krha savija izduženo, koščato telo da bi ubrao povrće iz svoje skromne bašte s pogledom na Podveležje, neplodnu i pustu visoravan obraslu šipražjem i ponekim kupinovim žbunom, smeštenu na jugu Bosne i Hercegovine. Jedan je od samo trojice povratnika u ovaj opusteli kraj po okončanju rata 1995. godine. Izborano lice ovog sedamdesetogodišnjaka ozari se kada se povede razgovor o vetru.

Piše Dalibor Dobrić

Katica Volić predstavnica je stanara u stambenoj zgradi u Osijeku, gradu na istoku Hrvatske. Osijek je u hrvatskom ratu za nezavisnost 1990-ih bio na prvoj borbenoj crti i pretrpio je strašna razaranja. Kad je rat prestao, gradski su oci građanima ponudili finansijske podsticaje da sami obnove pročelja svojih zgrada. Gospođa Volić, penzionerka, uspela je uveriti 43 od 44 suseda da u jednoj komercijalnoj banci podignu kredit u visini od 80.000 evra kako bi obnovili i toplotno izolirali oštećeno pročelje zgrade. „Iz jednog su me stana istjerali kad sam ih nagovarala na kredit", prisetila se i dodala da je danas vlasnica uvek poljubi kad se sretnu. Naime, računi za grejanje u zgradi su se smanjili u proseku za 15 posto. Sada se nada da će energetska kompanija, Hrvatska elektroprivreda, dopustiti ugradnju kalorimetara u domaćinstva, što bi dovelo do još većih ušteda.

Špetim Nazarko, direktor štamparije u Tirani, zadrhti na prve znake nastupajuće zime. Zebnja ga obuzima ne samo zbog prvih hladnih vetrova, već i zbog straha za budućnost njegovog poslovanja. „Prošle godine me je energetska kriza dovela do ruba bankrotstva", kaže on. Kako se u Albaniji živa u termometru spušta, tako potrošnja električne energije u zemlji raste. Međutim, sistem ne može da podmiri dodatno opterećenje, što za posledicu ima česte restrikcije u snabdevanju električnom strujom.

EVROPSKA POSLA

„Teškoćama Srbije na putu evropskih integracija doprinose i regionalni problemi koje imamo sa susednim zemljama". Tu rečenicu izrekao je nedavno u završnoj debati o Nacionalnom programu integracije Srbije u Evropsku uniju potpredsednik srpske Vlade Božidar Đelić. Bilo je to prvo direktno priznanje jednog srpskog zvaničnika o onome što se već dugo šuška po diplomatskih i poslovnim krugovima na zapadnom Balkanu - da u regionalnoj komunikaciji ima puno političkih „šumova" koji ugrožavaju nivo dostignutih (pre svega) ekonomskih i trgovačkih odnosa.

Piše Nenad Radičević

Zvanična Priština zasad istrajava u odbijanju da pravno-policijska misija EU, Euleks, bude raspoređena na Kosovu u skladu sa planom od šest tačaka, koji su usaglasili zvaničnici Ujedinjenih nacija, Evropske unije i Srbije. Taman kada su zvaničnici EU uspeli da ubede zvanični Beograd da pod određenim uslovima prihvati prisustvo Euleksa na Kosovu, kosovski zvaničnici su preuzeli ulogu „kontraša" koju su do tada imali srpski lideri. Međutim, ovo diplomatsko neslaganje, bez premca, predstavlja prvi ozbiljan sukob Kosova i Evropske unije, čije su 22 od 27 država članica priznale kosovsku nezavisnost.

Piše Nenad Radičević

Svi narodi na Balkanu čvrsto veruju da znaju pravu istinu o ratovima u toku 1990-tih godina, uprkos tome što mnogi zločini nisu istraženi a sadržaj istorijskih udžbenika u regionu se dijametralno razlikuje. Koalicija nevladinih organizacija istrajava u nameri da bude formirana Komisija za utvrđivanje činjenica u vezi sa ratnim zločinima u bivšoj Jugoslaviji, uprkos tome što je taj predlog naišao na sumnjičavost pojedinih eksperata i nezainteresovanost nacionalnih vlada. Osim toga, zagovornici utvrđivanja istine i posle zatvaranja Međunarodnog krivičnog suda ua bivšu Jugoslaviju ne mogu da računaju na veliku podršku evropske administracije u Briselu.

Piše Nenad Radičević

Šefovi diplomatija zemalja Evropske unije odlučili su da uspostave novu strategiju, kojom će EU preuzeti potpunu odgovornost u tome da „obezbedi stabilnost u Bosni i Hercegovini i nastavi njen napredak u reformama". Posle dve godine pokušaja da ubede lidere tri konstitutivna naroda da uspostave efikasnu državu, zvaničnici EU odlučili su da promene taktiku. Predlogom za zatvaranje Kancelarije Visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu - OHR i uspostavljanjem funkcije specijalnog predstavnika EU, evropski funkcioneri žele da promene status quo i pokrenu bosanske lidere ka političkom konsenzusu o budućnosti zemlje.

Piše Jelena Milićević

Neefikasno sudstvo i korupcija su problemi s kojima se suočavaju sve zemlje zapadnog Balkana, sudeći prema godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku kandidata i potencijalnih kandidata ka članstvu u Evropskoj uniji. Međutim, svaka pojedinačna zemlja ima sopstvene izazove na evropskom putu tako da je napredak zemalja regiona nejednak.

Predlog novog statuta Vojvodine podigao je tenziju na političkoj sceni u Srbiji u kojoj se politička elita ponovo podelila na navodne zaštitnike državnog integriteta i navodne borce za rasparčavanje države. Tačno 20 godina od takozvane „jogurt" revolucije, u toku koje je režim Slobodana Miloševića ukinuo autonomiju Vojvodine, političari u Srbiji su ponovo počeli da plaše građane tezom da je decentralizacija samo prvi korak ka otcepljenju delova države Srbije.