Šta su pregovori?

Pregovori o pristupanju su pregovori o uslovima pod kojim država kandidat pristupa Evropskoj uniji i njenim osnivačkim ugovorima, a koji se nakon završetka pregovora utvrđuju međunarodnim ugovorom između država članica Evropske unije i države kandidata. Reč je o Ugovoru o pristupanju.
Učesnici pregovora su države članice Evropske unije i država kandidat. Tokom pregovora, pregovaračke pozicije Evropske unije u ime država članica zastupa predsedavajući Veća Evropske unije, dok na strani države kandidata pregovore o pristupanju vodi posebno povereništvo/kancelarija za pregovore. Ono uz glavnog pregovarača izaslanstva na visokom političkom nivou, najčešće ministarskom, uključuje glavnog pregovarača i pregovaračku grupu.
Pregovori se vode u sklopu bilateralne međuvladine konferencije u kojoj učestvuju predstavnici država članica EU, s jedne strane, i predstavnici države kandidata, sa druge. Na konferenciji učestvuju i predstavnici Evropske komisije.
Sednice međuvladine konferencije o pristupanju održavaju se  na nivou šefa povereništva za pregovore, uobičajeno ministra spoljih poslova, i na nivou zamenika šefa povereništva. Kada međuvladina konferencija zaseda na nivou zamenika šefa povereništva, države članice EU predstavljaju njihovi stalni predstavnici pri Evropskoj uniji u Briselu, a državu kandidatkinju glavni pregovarač (ili u nekim slučajevima šef Misije pri Evropskim zajednicama). Sednice međuvladine konferencije na nivou šefa povereništva održavaju se jednom za vreme trajanja svakoga Predsedništva Evropske unije, odnosno dva puta godišnje, a na nivou zamenika u razdoblju između tih sednica, prema dogovoru.
Pristupanje u članstvo Evropske unije uslovljeno je prihvatanjem svih prava i obveza na kojima se zasniva EU i njen institucionalni okvir, obuhvaćenih pod pojmom pravnog nasleđa Evropske unije. Najvažniji elementi pravnog nasleđa Evropske unije, koja se neprekidno razvija, jesu:primarno zakonodavstvo – osnivački ugovori

Navedena je pravna nasleđa za potrebe pregovora o pristupanju podijeljena u 35 tematskih poglavlja, koja se ujedno smatraju i poglavljima pregovora. Država kandidat ne pregovara o pravnom nasleđu Evropske unije, nego o uslovima i načinu preuzimanja i primene. Upravo se iz tih razloga često pregovori o pristupanju i ne smatraju klasičnim pregovorima, već procesom prilagođavanja države kandidata vrednosnom, pravnom, privrednom i društvenom sistemu Evropske unije.
Do ulaska u članstvo u Evropskoj uniji svaka država kandidat dužna je da preuzme celokupno pravno nasleđe Evropske unije i mora biti sposobna za njenu efikasnu primjenu. Ako država kandidat do trenutka stupanja u punopravno članstvo zbog opravdanih razloga ne može u potpunosti prihvatiti i primeniti pravno nasleđe u pojedinom poglavlju pregovora, država kandidat u pregovorima o tom poglavlju može zatražiti takozvana prelazna razdoblja. To su dodatna vremenska razdoblja za potpuno usklađivanje nacionalnog zakonodavstva s pravom Evropske unije na određenom području i nakon pristupanja u članstvo u Evropskoj uniji. Zatražena prelazna razdoblja moraju biti vremenski i sadržajno ograničena i ne smeju narušavati slobodu tržišnog nadmetanja ili uticati na delovanje unutarnjeg tržišta Unije. U izuzetno retkim slučajevima državama kandidatima bila su odobrena i izuzeća kao trajna odstupanja od primene pravnog nasleđa na određenom području. Potrebno je naglasiti kako prelazna razdoblja za primenu propisa mogu biti dogovorena i u interesu Evropske unije.

Tok pregovora

Posle političke odluke Evropskoga veća o otvaranju pregovora i sazivanju bilateralne međuvladine konferencije o pristupanju pregovori formalno započinju održavanjem prve sednice međuvladine konferencije između država članica EU i države kandidata. Tu se razmijenjuju opšta načela Evropske unije i države kandidata.
Sa formalnim otvaranjem pregovora sledi faza analitičkog pregleda i ocene usklađenosti nacionalnog zakonodavstva države kandidata sa pravnim nasleđem Evropske unije, poznatije kao screening. Osnovna svrha screeninga je da utvrdi postojeće razlike u svakom poglavlju pregovora između zakonodavstva države kandidata i pravnog nasleđa Evropske unije sa kojom je do trenutka pristupanja u članstvo potrebno uskladiti nacionalno zakonodavstvo.

Na temelju analize od države kandidata očekuje se da pokaže hoće li moći u celosti da prihvati pravne norme Evropske unije u pojedinom poglavlju pregovora i uskladi uočene razlike u zakonodavstvu ili ima nameru da zatraži odgovarajuća prelazna razdoblja za potpuno usklađivanje i punu primenu. Screening se sprovodi zasebno za svako poglavlje pregovora, a njegovo trajanje po pojedinom poglavlju zavisi od opsega i količine pravnog nasleđa. Iskustva pokazuju da screening može trajati od jednog dana do nekoliko nedelja, pa čak i meseci. Celokupan postupak screeninga uobičajeno traje oko godinu dana.
Završetkom analitičkog pregleda Odluku o otvaranju pregovora u pojedinom poglavlju, zavisno o oceni spremnosti države kandidata, donose države članice u okviru Veća Evropske unije. Otvaranjem pregovora o pojedinom poglavlju započinje sadržajna faza pregovora tokom koje se pregovara o uslovima pod kojima će država kandidat prihvatiti, primeniti i sprovesti pravno nasleđe Evropske unije u tom poglavlju, uključujući prelazna razdoblja koja je eventualno zatražila država kandidat.
Sadržajni pregovori vode se na temelju pregovaračkih polaznih osnova Evropske unije i države kandidata, koja se pripremaju za svako pojedino poglavlje pregovora nizom rezultata screeninga.
Tokom celokupnog trajanja pregovora o njegovom odvijanju redovno se izveštava Evropski parlament, odnosno nadležno telo za evrointegracije u zemlji kandidatu.
Posle postizanja dogovora između Evropske unije i države kandidata o pojedinom poglavlju pregovora, uz ispunjenost preduslova za njegovo zatvaranje, ono se smatra privremeno zatvorenim. Formalnu odluku o tome donosi međuvladina konferencija na ministarskom nivou. Sve do sklapanja Ugovora o pristupanju, ako se u tom poglavlju pravnog nasleđa donesu bitno novi propisi ili ako država kandidatkinja ne ispuni preduslove i obveze koje je preuzela za to poglavlje pregovora, postoji mogućnost ponovnog otvaranja pitanja.

Stupanje u punopravno članstvo

Kada se pregovori privremeno zatvore u svim poglavljima, Evropsko veće u svojim zaključcima uobičajeno obeležava zaključenje pregovora s državom kandidatom. Rezultati pregovora zatim se ugrađuju u odredbe nacrta Ugovora o pristupanju, u čijoj izradi učestvuju predstavnici država članica i institucija Evropske unije, kao i predstavnici države kandidata.
PostizanjEM dogovora između EVropske unije i države kandidata o tekstu nacrta Ugovora o pristupanju tekst se upućuje u odgovarajući postupak u institucijama i državama članicama Evropske unije, kao i državi kandidatu. Na temelju nacrta Ugovora, a pre njegovog potpisivanja, Evropska komisija mora doneti konačno mišljenje o zahtevu za članstvo države, Evropski parlament daje saglasnost, a Veće na kraju donosii jednoglasnu odluku o prihvatanju nove države članice i nenog zahteva za članstvo. Država kandidat od tada se smatra državom pristupnicom.
Ugovor potpisuju najviši zvaničnici država članica Evropske unije i države pristupnice a onda se Ugovor upućuje u postupak potvrđivanja (ratifikacije) sakladno ustavnim odredbama svake od država potpisnica.
Nakon potpisivanja Ugovora o pristupanju, država pristupnica počinje da učestvuje u radu tela Veća Evropske unije i Evropskog parlamenta kao aktivni posmatrač.
Da bi Ugovor o pristupanju stupio na snagu, treba da ga potvrditi svaki parlament država članica i države pristupnice. Pre potvrđivanja Ugovora o pristupanju, većina država pristupnica sprovodi i referendum na kojem građani donose konačnu odluku o ulasku neke države u članstvo Evropske unije.
Stupanjem na snagu Ugovora o pristupanju uobičajeno na utvrđeni datum, pod uslovom da je dovršen proces ratifikacije, država pristupnica postaje punopravna članica Evropske unije

Tekst o procesu pridruživanja možete preuzeti ovde